Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 4, str. 81–100
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 616-089.888.11:341.9
doi: 10.5937/zrpfns47-5134
Autor:
Dr Bernadet Bordaš, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Brojni slučajevi surogat materinstva sa prekograničnim
dejstvima i pravne posledice koje nastaju povodom njih u različitim nacionalnim
pravnim okvirima izazvali su potrebu da se razmotri mogućnost
i neophodnost regulisanja ove problematike na međunarodnom nivou.
Haška konferencija za međunarodno privatno pravo je od 2011. godine
angažovana na prikupljanju podataka i istraživanju problematike na
osnovu čega će 2014. godine podneti izveštaj o tome da li da se pristupi
izradi međunarodnog instrumenta. U toku pripremnih radnji podneta su
dva preliminarna izveštaja i izrađeni su upitnici upućeni državama članicama
i drugim zainteresovanim zemljama u kojima su obuhvaćena pitanja
od suštinskog značaja za pravno regulisanje surogat materinstva u
nacionalnim pravima. Pozitivno pravo Srbije zabranjuje surogat materinstvo,
ali Prednacrt Građanskog zakonika iz 2011. godine uvodi u domaći
pravni sistem ovaj način biomedicinski potpomognutog oplođenja. U radu
se ukazuje na to da je regulisanje surogat materinstva sa prekograničnim
dejstvima takođe potrebno radi celovitog regulisanja problematike.
U tom cilju se – na osnovu prethodnih istraživanja u okviru Haške konferencije
– ukazuje na elemente koji bi trebalo da budu obuhvaćeni budućom
regulativom.
Ključne reči:
surogat materinstvo, prekogranična dejstva surogat
materinstva, pravno roditeljstvo, nameravani roditelji, elementi pravnog
regulisanja, Haška konferencija za međunarodno privatno pravo