Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 3, str. 275–294
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.440.7:339.727.22
doi: 10.5937/zrpfns47-5026
Autor:
Dr Sanja Đajić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U radu se autor bavi uslovima pod kojima se predugovorno
postupanje kvalifikuje kao investicija od čega će zavisiti nadležnost
tribunala u međunarodnoj investicionoj arbitraži. U radu su hronološki
prikazane arbitražne odluke (ICSID, SCC, UNCITRAL) koje
pokazuju razvoj arbitražne prakse od prvobitnog stava da predugovaranje
samo po sebi ne može predstavljati investiciju do novije prakse
gde je predugovorno postupanje kvalifikovano kao investicija. Ovaj
trend treba razumeti ne samo u svetlu razvoja prakse već i u svetlu različitih
bilateralnih sporazuma o zaštiti investicija, koji nude i različite
definicije investicija, kao i različitih okolnosti slučaja. Praksa pokazuje
da će predugovorno postupanje predstavljati investiciju ukoliko postoji
široka definicija investicije u merodavnom sporazumu ili ako postoji
dodatni pravni osnov za obavezu države da nadoknadi ove troškove.
Iako novija praksa ukazuje na trend prihvatanja predugovornog postupanja
kao investicije, a time i uslova za zasnivanje nadležnosti, takav
trend ne postoji u pogledu zahteva za naknadu izmakle dobiti zbog
neuspelih pregovora.
Ključne reči:
međunarodna investiciona arbitraža, nadležnost, pojam
investicije