Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 3, str. 107–122
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.441
doi: 10.5937/zrpfns47-5003
Autor:
Dr Danica Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Zabluda je pogrešna predstava (nesvesni nesklad između unutrašnje volje i njene izjave) o nekom elementu pravnog posla ili drugoj pravnoj činjenici koja utiče na njegovu punovažnost. Nije svaka zabluda razlog za poništenje pravnog posla, nego samo ona koja je bitno uticala na njegovo zaključenje. Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine. Prevara je slučaj nedostatka pravno relevantne volje za nastanak pravnog posla kada jedna strana izazove zabludu kod druge ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. Prevara predstavlja namerno izazivanje zablude kod jedne strane u pravnom poslu radnjom druge strane pa se zato naziva «izazvana zabluda », a s obzirom da izaziva teže pravne posledice u odnosu na zabludu, predstavlja «kvalifikovanu zabludu». Za razliku od zablude koja predstavlja razlog za rušljivost pravnog posla samo ako je bitna, prevara je uvek razlog za poništenje pravnog posla zbog namernog, nepoštenog, nesavesnog, ponašanja druge strane u pravnom poslu. Prevara uvek pretpostavlja, mala fidei, na strani onoga ko je izazvao ili se njome koristi. Prevara može biti realizovana aktivnim i pasivnim ponašanjem saugovarača.. U radu se koristi uporedni prikaz rešenja prihvaćenih u Švajcarskom zakoniku o obligacijama, Nemačkom građanskom zakoniku, Italijanskom građanskom zakoniku, Austrijskom građanskom zakoniku, a za angloameričko pravo Restatement of the Law of Contracts.
Ključne reči:
rušljiv pravni posao, zabluda, bitna zabluda, prevara