Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 3, str. 257–274
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.143:159.922.7
doi: 10.5937/zrpfns47-4784
Autor:
Dr Snežana S. Brkić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Uprkos naučno-tehničkom progresu, svedoci su i dalje važno
i veoma često dokazno sredstvo u krivičnom postupku. Kod subjektivnih
dokaznih sredstava veoma je važna pravilna ocena verodostojnosti iskaza
saslušavanih lica. Zato sudija pored pravnih, mora da poseduje i
vanpravna znanja. Autor ukazuje na značaj poznavanja psihičkih procesa
od kojih se sastoji davanje svedočkog iskaza dece. Kako je o procesima
opažanja već dosta pisano, u fokusu ovog rada su ostali psihički procesi
od kojih se sastoji davanje svedočkog iskaza, shvaćenog u psihološkom
smislu. Reč je o psihičkim procesima pamćenja, mišljenja i govora. Pri
tome, ukazano je na specifičnosti navedenih psihičkih funkcija na dečjem
uzrastu. Ukazano je i na neka psihička svojstva, koja su vezana za pomenute
procese, a to su ejdeza i sugestibilnost.
Ključne reči:
krivični postupak, psihologija, dete svedok, dečje
pamćenje, ejdeza, dečje mišljenje, dečji govor, sugestibilnost, verodostojnost
dečjeg iskaza