Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 3, str. 475–492
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.53:354.61
doi: 10.5937/zrpfns47-4960
Autor:
Nenad Radivojević, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Danas službe bezbednosti iako imaju istu funkciju, imaju različite zadatke i mnogo više posla nego ranije. Savremeni bezbednosni problemi s kraja 20. i početka 21. veka iziskuju od država da reorganizuju svoje službe bezbednosti, prilagođavajući ih novonastalim promenama. Ta reorganizacija podrazumeva, između ostalog, i davanje širih ovlašćenja službama bezbednosti, kako bi se efektivno suprotstavile narastajućim i sofisticiranim pretnjama po bezbednost, koja ujedno mogu dovesti do povrede ljudskih prava i sloboda. Zbog toga je potrebno pravom definisati nadležnosti, organizaciju, ovlašćenja i kontrolu tih službi. U demokratskim državama postoji više institucija koje sa raznih nivoa kontrolišu službe bezbednosti. Parlament je svakako jedna od najznačajnih institucija u toj kontroli, kako u svetu tako i kod nas.
Ovlašćenja, finansije, korišćenje posebnih mera kao i priroda i obim poslova Bezbednosno-informativne agencije svakako jesu predmet kontrole od strane Narodne skupštine. Ono što se čini kao problem jeste da se postigne balans između potrebe za kontrolom i potrebe službi bezbednosti da raspolažu efektivnim metodama za suprotstavljanje savremenim bezbednosnim problemima.
U radu su prikazani pravni okvir vezan za kontrolu Bezbednosno-informativne agencije od strane Narodne skupštine kao i praktični problemi vezane za tu vrstu kontrole. Analizirana je i uloga bezbednosne kulture, kao jednog od faktora u toj kontroli. S tim u vezi, date su smernice za praktični rad narodnih poslanika koji kontrolišu Bezbednosno-informativnu agenciju, ističući posebno značaj i potrebu stalnog unapređenja bezbednosne kulture narodnih poslanika.
Ključne reči:
parlament, kontrola, Bezbednosno-informativna agencija, Odbor za kontrolu službi bezbednosti, bezbednosna kultura