Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 2, str. 79–92
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 342.7:502/504(094.2)
doi: 10.5937/zrpfns47-4437
Autor:
Dr Rodoljub Etinski, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ugovornice su priznale Arhuskom konvencijom pravnu relevantnost
dve osnovne ljudske potrebe u pogledu životne sredine – potrebu za životnom
sredinom koja omogućava zdrav i ugodan život i potrebu za angažovanjem
na zaštiti i unapređivanju životne sredine. To priznanje učinjeno je formulisanjem
opšteg prava na odgovarajuću životnu sredinu i tri posebna prava koja
služe ostvarivanju tog opšteg prava – prava na informisanje o pitanjima životne
sredine,pravo na učestvovanje u odlučivanju o piatnjima važinm za životnu sredinu
ipravo na pravne postupke u vezi sa životnom sredinom. Arhuska konvencija
priznaje pravo svakog pojedinca na odgovarajuću životnu sredinu i dužnost
pojedinačnog i kolektivnog angažoavnja radi zaštite i unapređenja životne sredine
u interesu sadašnjih i budućih generacija. Iako se u Konvenciji koristi termin
„dužnost“, reč je pre o pravu pojedinca da se angažuje sam ili sa drugima.
Zaista, tri posebna prava su konstituisana tako da služe, s jedne strane, odbrani
prava pojedinca na život u odgovarajućoj životnoj sredini, i sa druge strane, da
mu omoguće da se angažuje na zaštiti i unapređenju životne sredine u korist sadašnjih
i budućih generacija. Zato, ta prava odstupaju od tradicionanih uslova
koje pojedinac treba da ispuni da bi mogao da vodi unutrašnje i međunarodne
postupke radi žaštite povređenog prava. Arhuska konvencija definiše „status žrtve“
i uslove za pokretanje postupaka drugačije nego što je to učinjeno Evropskom
konvencijom o ljudskim pravima, Fakultativnim protokolom uz Međunarodni
pakt o građanskim i političkim pravima ili unutrašnjim pravima ugovornica.
Takođe, pošto akti ili propusti države u oblasti životne sredine mogu da pogode
i subjekte van teritorije države, bilo je nužno da se ova prava definišu ne
isključivo kao pravni odnos države i pojedinaca na njenoj teritoriji, kako se to
tradicionalno čini, već i kao pravni odnos države i pojedinaca van njene teritorije.
Ključne reči:
Arhuska konvencija – prekogranična pitanja – uslovi dopuštenosti
pravnog sredstva