Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 2, str. 25–37
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.5(497.11)“1804/1813“
doi: 10.5937/zrpfns47-4417
Autor:
Dr Srđan Šarkić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U radu se raspravlja o ruskim pokušajima ustavnog uređenja Srbije za vreme Prvog ustanka (1804-1813). Pošto odnosi između Karađorđa i najistaknutijih starešina nisu bili regulisani nikakvim pravnim aktom, sukobi su bili česti. Da bi to pitanje rešili, ruski predstavnici u Srbiji su u dva navrata pokušavali da donesu neke dokumente kojima bi se organizacija vlasti stavila u, kakve-takve, pravne okvire. Prvi pokušaj načinio je 1807. markiz Pauluči, a drugi Konstantin Rodofinikin, ruski predstavnik u Srbiji od 1807. do 1809. Cilj ruskih projekata bio je i da dovedu Srbiju u potpunu političku i vojnu zavisnost od Rusije, što je Karađorđu vrlo brzo postalo jasno, te stoga nijedan od ta dva projekta nije zaživeo.
U prvom delu ovoga rada autor piše o nastanku takozvane „Paulučijeve konvencije“, dajući osnovne podatke o samom markizu Paulučiju, okolnostima pod kojima je takozvana konvencija nastala, kao i prevod samog teksta konvencije. Potom se iznose različita mišljenja ruskih, sovjetskih i srpskih istoričara o karakteru ovog dokumenta.
Ključne reči:
Prvi ustanak, Karađorđe, Sovjet, Paulučijeva konvencija, ruski car, sporazum.