Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 2, str. 461–480
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.77.043
doi: 10.5937/zrpfns47-4333
Autor:
Dr Atila Dudaš, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U ovom radu daje se prikaz razvoja pravne regulative prinudne
licence u međunarodnim i domaćim izvorima patentnog prava. Od
međunarodnih izvora analizirane su odredbe Pariske konvencije, TRIPS
Sporazuma i Konvencije o komunitarnom patentu. Sa aspekta domaćeg
prava, predmet analize su bili svi patentni zakoni usvojeni u Srbiji, odnosno
u nekadašnjoj Jugoslaviji, počev od prvog usvojenog 1922. godine do
važećeg Zakona o patentima iz 2011. godine.
Razvoj pravne regulative prinudne licence posmatra se u vezi sa institutom
oduzimanja patenta. Kako je oduzimanje patenta, kao sankcija
protiv nosioca patenta koji privredno ne iskorišćava pronalazak, postepeno
gubilo značaj, tako su vremenom pravila o prinudnoj licenci postajala
detaljnija i razrađenija. Uprkos tome, u savremenim uslovima prinudna
licenca je mera koja se vrlo retko primenjuje u praksi. Ovo se odnosi pre
svega na slučajeve prinudne licence koji se mogu smatrati klasičnim: prinudna
licenca zbog neiskorišćavanja ili nedovoljnog iskorišćavanja pronalaska
ili zbog potrebe iskorišćavanja zavisnog patenta, s jedne, i izdavanje
prinudne licence u javnom interesu u užem smislu, s druge strane.
Međutim, za očekivati je da će dva njena novija oblika, prinudna licenca
kao mera protiv ponašanja kojim se narušava slobodna konkurencija i
prinudna licenca radi proizvodnje farmaceutskih proizvoda namenjenih
izvozu u zemlje sa problemima u javnom zdravlju, imati donekle učestaliju
primenu u praksi.
Ključne reči:
patent, patentno pravo, prinudna licenca