Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2013, vol. XLVII, br. 2, str. 349–365

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 343.222:343.241(497.11)

doi: 10.5937/zrpfns47-4419

Autor:

Dr Emir Ćorović, docent

Državni univerzitet u Novom Pazaru

Departman za pravne nauke

 

Sažetak:

Načelo krivice predstavlja jedno od osnovnih krivičnopravnih
načela. Međutim, reč je o jednom veoma komleksnom načelu. U
ovom radu predstavljena je njegova sadržina i posebno je ukazano na
jedno sistematsko odstupanje od istog u krivičnom zakonodavstvu Republike
Srbije. Naime, prema odredbi čl. 2 Krivičnog zakonika Srbije načelo
krivice se vezuje za kazne i mere upozorenje, dok su mere bezbednosti i
vaspitne mere ostale izvan njegovog domašaja. S druge strane, Krivični
zakonik definišući pojam krivičnog dela u čl. 14 zahteva skrivljenost učiniočevog
ponašanja. Time se ulazi u jedan koncepcijski problem: daje se
mogućnost da se i u odnosu na lica koja nisu postupala sa krivicom primene
one krivične sankcije na koje se načelo krivice iz čl. 2 Krivičnog zakonika
ne odnosi – u odnosu na mere bezbednosti i vaspitne mere. Paradoksalno
je prihvatiti krivičnopravnu reakciju u vidu krivične sankcije u
odnosu na lica kod kojih krivica ne postoji. Ovakvo normativno rešenje
po mišljenju autora rada dovodi u pitanje predmetno načelo, tačnije njegovu
bazičnost, opštost i rukovodnost, tj. one kvalitete koje bi svako pravno
načelo trebalo da odražava. Naravno, odstupanja od pravnih načela,
pa i načela krivice su moguća, ali ona moraju biti svedena na najmanju
moguću meru. Ipak, sistematska odstupanja od pravnih načela, u ovom
slučaju nečela krivice, ne bi se smela tolerisati.
Dovođenjem u vezu načela krivice sa sistemom krivičnih sankcija
otvara se rasprava o voluntarizmu oličenom u slobodi volje i krivici i pozitivizmu/
determinizmu oličenom u učiniočevoj opasnosti i vaspitnoj zapuštenosti
unutar krivičnog prava. Reč je o raspravi koja se više od jednog
veka vodi unutar nauke krivičnog prava.
Autor rada na kraju zaključuje da krivičnopravna reakcija u vidu
krivične sankcije može imati svoje opravdanje jedino ako se temelji na
načelu krivice. U protivnom, takvoj reakciji nije mesto u krivičnom pravu.

Ključne reči:

krivica, sloboda volje, prekor, krivično delo, krivične
sankcije