Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 2, str. 515–531
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 349.412.24:341.215.4(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns47-4446
Autor:
Luka Baturan, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U Srbiji je propisano da vlasnik poljoprivrednog zemljišta ne
može biti strano fizičko ili pravno lice, dok u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Federaciji
Bosne i Hercegovine ovakva zabrana postoji ne samo za poljoprivredno,
već i za šumsko zemljište. Zabrana je izazvala dosta polemike u javnosti.
U prvom delu rada analizira se mesto zabrane sticanja prava svojine na poljoprivrednom
i šumskom zemljištu u pravnom poretku zemalja regiona. U
drugom delu data je analiza troškova i koristi od postojanja ove zabrane, a
zatim i efekti do kojih bi došlo ako bi zabrana bila ukinuta. Na kraju će biti
reči o mogućnostima lakog faktičkog zaobilaženja zabrane preko osnivanja
domaćeg privrednog društva u svojini stranih lica. U zaključku se ističe da
bi eventualno ukidanje zabrane podstaklo efikasnost srpske ekonomije i uvećanje
neto blagostanja.
Ključne reči:
poljoprivredno zemljište, šumsko zemljište, pravo svojine,
stranci.