Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 2, str. 131–146
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 502/504(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns47-4451
Autor:
Dr Danica Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Zaštita životne sredine je jedno od prioritetnih pitanja kojima
se bave međunarodne organizacije, od Organizacije Ujedinjenih Nacija
koje na globalnom planu utvrđuju principe zaštite do regionalnih organizacija
i nacionalnih zakonodavstava. Republika Srbija je u svoje zakonodavstvo
implementirala osnovne principe iz akata donetih pod okriljem
Organizacije Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Prema Ustavu Republike
Srbije svako ima pravo na zdravu životnu sredinu, ali i obavezu
da je čuva i poboljšava. Osnove sistema zaštite životne sredine uspostavljene
su 2004. godine donošenjem: Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona
o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o strateškoj proceni
uticaja na životnu sredinu i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli
zagađivanja životne sredine. Pomenuti zakoni predstavljaju okvir za mnoštvo
zakona i podzakonskih akata kojima se uspostavlja koherentan, funkcionalan
i integralan sistem zaštite životne sredine. Naročita pažnja posvećena
je načelima zaštite životne sredine utvrđenih Zakonom o zaštiti
životne sredine. Ona su u dobrim delom usaglašena sa međunarodnim izvorima
prava kao izraz potrebe uključivanja Srbije u proces evropskih integracija.
Ključne reči:
životna sredina, održivi razvoj, Ujedinjene nacije,
Evropska unija, Zakon o zaštiti životne sredine Republike Srbije