Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 2, str. 279–302
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 349.418(37)
doi: 10.5937/zrpfns47-4471
Autor:
Dr Magdolna Sič, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Razlog ovog istraživanja jeste shvatanje koje postoji u civilistici da rimsko pravo u oblasti evidencije nepokretnosti nije dalo nikakav doprinos. Istina, u toku rimske istorije uknjižba nije bila konstitutivni element za sticanje prava svojine na nepokretnim stvarima, kao što je to po nemačkom sistemu zemljišnih knjiga i pravima zemalja koja se zasnivaju na austrijskom Opštem građanskom zakoniku, niti su bili zastupljeni svi principi savremenih zemljišnih knjiga, ali se ipak ne može tvrditi da je moderni zemljoknjižni sistem potpuno originalan. Elementi savremene evidencije nepokretnosti postoje već u rimsko doba, a to su: katastri, javne (cenzorske) knjige i neophodnost pisane isprave o pravnim poslovima prometa nepokretnosti, posebno o ugovoru o kupoprodaji. Nije lako rekonstruisati ove elemente u starom Rimu, jer su sačuvani izvori fragmentarni, ali oni ipak daju dovoljno osnova za tvrdnju da moderne zemljišne knjige imaju svoje preteče u rimskom pravu.
Ključne reči:
katastari; zemljišni registri; isprave o kupoprodaji; porezi; rimsko pravo