Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 1, str. 371–386
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 341.645:342.7(4)
doi: 10.5937/zrpfns47-3589
Autor:
Marijana Mojsilović, student doktorskih studija
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Evropski sud za zaštitu ljudskih prava (u daljem tekstu
Sud) predstavlja krunu u međunarodnom sistemu zaštite ljudskih prava.
Poslednjih godina Sud je postao žrtva sopstvenog uspeha. Tražeći odgovor
na rastući broj individualnih žalbi pred Sudom, Savet Evrope je u
proteklih nekoliko godina razmatrao brojne predloge za restruktuiranje
sistema Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava (u daljem tekstu
Konvencija). Cilj ovog članka je da prikaže najvažnije promene uvedene
u sistem Konvencije i rad Suda, prvo Protokolom broj 14, a zatim i promene
usvojene deklaracijama nakon održanih konferencija u Interlakenu,
Izmiru i Brajtonu. Neka od predviđenih rešenja će bez sumnje pomoći da
se smanji opterećenje u radu Suda, dok su druga predložena iz čisto
praktičnih razloga, kao i dobro poznatih, političkih. Kako god, treba im
dati vremena kako bi pokazala svoj efekat. Međutim, i ovako česte izmene
u radu Suda, kao i u samom sistemu Konvencije se mogu pokazati kao
novi problem. Jedna institucija, kao što je Sud, zaštitnik ljudskih prava na
evropskom nivou ne bi smeo da trpi česte “potrese”. Treba mu dozvoliti
da radi tiho i bez “turbulencija”.
Ključne reči:
zaštita ljudskih prava, Evropski sud za zaštitu ljudskih
prava, Sud, Konvencija, reforma