Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2013, vol. XLVII, br. 1, str. 371–386

jezik rada: srpski

Pregledni članak

udk: 341.645:342.7(4)

doi: 10.5937/zrpfns47-3589

Autor:

Marijana Mojsilović, student doktorskih studija

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

Sažetak:

Evropski sud za zaštitu ljudskih prava (u daljem tekstu
Sud) predstavlja krunu u međunarodnom sistemu zaštite ljudskih prava.
Poslednjih godina Sud je postao žrtva sopstvenog uspeha. Tražeći odgovor
na rastući broj individualnih žalbi pred Sudom, Savet Evrope je u
proteklih nekoliko godina razmatrao brojne predloge za restruktuiranje
sistema Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava (u daljem tekstu
Konvencija). Cilj ovog članka je da prikaže najvažnije promene uvedene
u sistem Konvencije i rad Suda, prvo Protokolom broj 14, a zatim i promene
usvojene deklaracijama nakon održanih konferencija u Interlakenu,
Izmiru i Brajtonu. Neka od predviđenih rešenja će bez sumnje pomoći da
se smanji opterećenje u radu Suda, dok su druga predložena iz čisto
praktičnih razloga, kao i dobro poznatih, političkih. Kako god, treba im
dati vremena kako bi pokazala svoj efekat. Međutim, i ovako česte izmene
u radu Suda, kao i u samom sistemu Konvencije se mogu pokazati kao
novi problem. Jedna institucija, kao što je Sud, zaštitnik ljudskih prava na
evropskom nivou ne bi smeo da trpi česte “potrese”. Treba mu dozvoliti
da radi tiho i bez “turbulencija”.

Ključne reči:

zaštita ljudskih prava, Evropski sud za zaštitu ljudskih
prava, Sud, Konvencija, reforma