Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 1, str. 245–258
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343:342.22
doi: 10.5937/zrpfns47-3010
Autori:
Dr Senad Ganić, docent
Državni Univerzitet u Novom Pazaru
Departman za pravne nauke
Dr Emir Ćorović, docent
Državni Univerzitet u Novom Pazaru
Departman za pravne nauke
Sažetak:
Ius puniendi predstavlja jedno od obeležja državnog suvereniteta. Otuda je i krivično pravo, kao normativni mehanizam putem kojeg država vrši svoje „pravo kažnjavanja“, usko vezano za učenje o državnom suverenitetu. Ipak, ta veza više nije toliko kruta kao u tradicionalnom sistemu krivičnog prava, a jedan od činilaca koji je tome doprineo jeste princip univerzalnog važanja krivičnog zakonodavstva.
U ovom radu nastojali smo da pojasnimo princip univerzalnog važenja krivičnog prava i to kako je isti omogućio da državni sudovi njegovom primenom pređu granice zaštite sopstvenih, tj. nacionalnih vrednosti, dobara i intera. Naime, univerzalni princip pruža mogućnost da državni sudovi štite odgovarajuća nadnacionalna dobra, vrednosti i interese, koja predstavljaju zajedničku tekovinu čovečanstva, odnosno civilizacije u kojoj živimo. Štiteći ta dobra, vrednosti i interese državni sudovi postaju nešto više od naciolanih državnih organa – postaju svojevrsni „organi međunarodne zajednice“. Do ovakvog zaključka došli smo prateći genezu univerzalnog principa, a naročito analizirajući odgovarajuće međunarodne dokumenate koji su ovaj princip uobličili.
U radu smo se osvrnuli i na uporednopravnu regulativu univerzalnog principa. Iako se isti od države do države različito uređuje, utisak je da postojeća regulativa univerzalnog principa zakonodavstava kojih smo se dotakli pruža mogućnost adekvatne zaštite najznačajnijih dobara čovečanstva.
Ključne reči:
krivično pravo, državni suverenitet, univerzalni princip