Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 1, str. 271–289
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.441.13(430)
doi: 10.5937/zrpfns47-3713
Autor:
Dr Atila Dudaš, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Za razliku od Francuskog građanskog zakonika, Nemački
građanski zakonik spada u red tzv. antikauzalističkih zakonika, jer u njemu
cilj radi kojeg strane zaključuju ugovor, tj. kauza ugovora nije uobličena
u pozitivnopravni institut, kao jedna od pretpostavki nastanka i punovažnosti
ugovora. Upravo zbog toga što kauza ugovora nije uređena u
Zakoniku, poseban značaj dobija pitanje dejstva apstraktnih pravnih poslova.
Zakonik poznaje više vrsta apstraktnih pravnih poslova ili pravnih
radnji, od kojih su po svom značaju svakako najvažniji obećanje duga
(Schuldversprechen) i priznanje duga (Schuldannerkennung), jer je njihova
apstraktnost najizraženija. Međutim, ni kod ovih pravnih poslova se
ne prekida veza sa ciljem obavezivanja, jer u slučaju njegovog neostvarenja
postoji mogućnost zahtevanja povraćaja datog pozivom na pravila
neosnovanog obogaćenja.
Iz činjenice da u Nemačkom građanskom zakoniku pitanje cilja ugovora
nije izričito uobličeno u pozitivnopravni institut ne može se zaključiti
da je ono i pravno irelevantno. Cilj radi kojeg strane zaključuju ugovor
dobija pravnu relevantnost u dve svoje dimenzije: u vidu dopuštenog i u
vidu nedopuštenog cilja. Zaključivanje pravnih poslova iz nedopuštenih
pobuda Zakonik sankcioniše u kontekstu opštih granica slobode ugovaranja,
pozivom na povredu dobrih običaja (gute Sitten), dok vršenje faktičkih
ili pravnih radnji radi postizanja nedopuštenih ciljeva u kontekstu instituta sticanja bez osnova. Dopušteni ciljevi strana dobijaju pravnu relevantnost
kod mnogih instituta. Kod nekih Zakonik sadrži formulaciju koja
ukazuje na potrebu utvrđivanja cilja radi kojeg je pravni posao zaključen,
dok je kod drugih ovu potrebu utvrdila sudska praksa ili pravna nauka.
Utvrđivanje tog cilja služi saniranju posledica otpadanja ili obezbeđenju
ostvarenja cilja obavezivanja strana. Od pravnih instituta kod kojih pravni
značaj dobijaju dopušteni ciljevi radi kojih su strane zaključile pravni
posao ili učinile pravnu radnju po svom značaju se svakako izdvajaju otpadanje
osnova pravnog posla (Störung der Geschäftsgrundlage), posebni
slučajevi prestanka ugovora zbog ostvarenja cilja ugovora nezavisno
od radnje dužnika, poseban slučaj sticanja bez osnova koji nalaže obavezu
povraćaja datog u slučaju neostvarenja rezultata obuhvaćenog ciljem
činidbe i ništavost pojedinih odredaba opštih uslova poslovanja kojima se
onemogućava ostvarenje svrhe ugovora.
Ključne reči:
kauza ugovora, kauza ugovorne obaveze, osnov pravnog
posla, Geschäftsgrundlage