Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 1, str. 309–331
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.549-053.2(094.2)
doi: 10.5937/zrpfns46-3707
Autor:
Sandra Samardžić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U vreme kada je doneta, Haška konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece bila je nužna posledica prilika koje su u to vreme vladale i predstavljala je sasvim logičan korak ka cilju koji je pred nju postavljen, a to je hitan povratak dece koja su nezakonito odvedena ili zadržana. Naime, u nejvećem broju slučajeva, muškarci, odnosno očevi, su bili ti koji su decu nezakonito odvodili ili zadržavali. Više od trideset godina kasnije, situacija se u tom pogledu promenila, utoliko što su sada majke te koje se odvažuju na takav korak, najčešće videći u tome jedini način da spasu sebe, odnosno svoju decu od nasilja kojem su izloženi. U tom smislu, postavlja se pitanje da li je postizanje cilja kojem ova Konvencija teži i dalje uvek opravdano, odnosano da li bi bilo opravdano i moguće drugačije tumačenje Konvencije u situacijama kada je nezakonito odvođenje, odnosno zadržavanje dece posledica nasilja u porodici.
Ključne reči:
Haška konvencija o građanskopravnim aspektima međunarodne otimce dece, nasilje u porodici, nazakonito odvođenje dece