Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2013, vol. XLVII, br. 1, str. 155–170
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.26(497.11)“1804/1860“
doi: 10.5937/zrpfns47-3637
Autor:
Dr Zoran Mirković,vanredni profesor
Univerzitet u Beogradu
Pravni fakultet u Beogradu
Sažetak:
Tekst je posvećen kazni lišenja slobode u Srbiji u prvoj polovini
XIX veka, tj. od početka Prvog srpskog ustanka 1804. godine do
donošenja Krivičnog zakonika 1860. godine. Do 1804. godine nije postojala
kazna lišenja slobode u novovekovnom smislu reči. U vremenu od
1804. do 1813. godine postojao je „haps“, a ustaničke vlasti su gradile i
prave tamnice radi kažnjavanja.
Od početka 20-tih godina XIX veka, kada su nastali prvi srpski sudovi,
pored hapsa, pojavljuje se i robija, u teškom gvožđu. Međutim, kvalitativne
razlike između hapsa i robije nije bilo. Ustrojstvo okružnih sudova,
od 26. januara 1840. godine, predvidelo je više oblika kazne lišenja
slobode, ali u praksi se izricanje kazne lišenja slobode svodilo na večnu
robiju ili vremensku robiju.
Od početka 40-tih godina XIX kazna lišenja slobode sve se učestalije
primenjivala i širilo se polje njene primene. Za najteža krivična dela,
umesto zaprećene smrtne kazne i kazne trčanja kroz šibe, često je izricana
kazna lišenja slobode, bilo od sudova bilo od najviše vlasti u postupku
pomilovanja.
Kazna lišenja slobode izvršavala se ili kod policijskih vlasti (kazne
kraćeg trajanja) ili u kaznenim zavodima, kad su osnovani (kazna lišenja
slobode u dužem trajanju). Krajem tridesetih godina otvorio se problem
izdržavanja kazne lišenja slobode ženskih osoba i problem umobolnih lica
počinilaca krivičnih dela.
Rano se pojavljuju i množe propisi o izvršenju kazni lišenja slobode,
koji su trebalo da reše brojna praktična i načelna pitanja u vezi izvršenja
ove kazne. Konačno, 20. decembra 1851. godine je izdato Ustrojstvo
ogledne ekonomije i kaznenog zavoda u Topčideru, koje je propisalo postupak
prema osuđenicima, njihovom radu, kaznama, ophođenju stražara
itd. Uočava se novi kazneni cilj – prinudno obrazovanje i popravljanje
kroz rad.
Na kraju ovog perioda, 1858. godine pojavio se prvi teorijski rad o
kaznenim zavodima i Projekat zakona o izvršenju kazni lišenja slobode.
Ovaj projekat bio je izrađen na širokoj osnovi, sa pravilima za izvršenje
svake kazne lišenja slobode, ali nije usvojen zbog nedostatka sredstava.
Ključne reči:
Kazna lišenja slobode, Srbija u prvoj polovini XIX
veka, Zakon o zameni telesnih kazni, Osuđene žene, Duševno oboleli
osuđenici