Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 4, str. 193–217
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 343.143-053.9
doi: 10.5937/zrpfns46-3071
Autor:
Dr Snežana Brkić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Starost, sama po sebi, ne isključuje neko lice kao potencijalnog
svedoka, ali predstavlja faktor koji može uticati kako na taktiku
ispitivanja svedoka, tako i na ocenu verodostojnosti njegovog iskaza.
Zbog toga treba poznavati specifičnosti onih psihičkih funkcija starih
lica, koje su tesno povezane sa davanjem svedočkog iskaza. Najvažnije
takve funkcije su opažanje i pamćenje. Kod starih lica, po pravilu,
dolazi do slabljenja čulne osetljivosti, slabljenja pamćenja, opadanja
inteligencije, usporavanja psihomotornih funkcija, kao i negativnog
upliva emocionalnih i motivacionih procesa na opažanje. Međutim,
treba imati u vidu da u tom pogledu kod starih lica mogu postojati
velike individualne razlike. Zbog toga se, generalno, ne treba odricati
takvih lica kao svedoka u krivičnom postupku. Sudija uvek treba da
proveri stepen očuvanosti čula svedoka, postavljanjem pitanja svedoku,
izvođenjem sudskog eksperimenta, a po potrebi i psihološkom ekspertizom.
Osobenosti starih lica kao svedoka treba uvažiti i prilikom
njihovog ispitivanja. U tom smislu, daju se određene preporuke u pogledu
mesta, vremena i načina njihovog ispitivanja, koji moraju biti takvi
da omoguće tačan i potpun iskaz, s jedne strane, kao i da onemoguće
štetno dejstvo vođenja krivičnog postupka na psihu svedoka, s druge
strane.
Ključne reči:
svedok, stara lica, opažanje, pamćenje, čulna osetljivost,
iskustvo, inteligencija, emocije, motivi, sugestibilnost