Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 4, str. 423–442
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 343.55-055.2]:061.1EU
doi: 10.5937/zrpfns46-3112
Autor:
Sandra Samardžić, asistent
Univerzitet u u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Nasilje nad ženama predstavlja najčešći oblik nasilja u porodici. Dugo je ovaj problem bio zanemarivan, odnosno smatralo se da odnosi u porodici, odnosno između bračnih i vanbračnih partnera, predstavljaju privatnu stvar i da je obaveza države da se suzdrži od bilo kakvog uplitanja. Međutim, kako je problem nasilja u porodici i nad ženama, postao sve prisutniji, počeo je da se menja stav međunarodne zajednice i da se sve češće ističe potreba za stvaranjem adekvatnih pravnih mehanizama kojima će se pružiti zaštita žrtvi. U tom smislu, donet je određeni broj akata u okviru Ujedinjenih nacija, ali i Evropske unije. U Srbiji takođe postoji određena krivičnopravna, ali i građanskopravna regulativa koja nastoji da spreči nasilje u porodici, odnosno da kazni nasilnike i zaštiti žrtve. Pored odgovarajućih pravnih akata, koji se uvek mogu unapređivati, neophodno je i preduzimanje određenih inicijativa od strane država koje mogu dovesti do poboljšanja svesti kod ljudi o prisutnosti nasilja, kao i o načinima na koji oni mogu da pomognu.
Ključne reči:
nasilje u porodici, nasilje nad ženama, pravni mehanizmi za zaštitu žena, regulativa Evropske unije