Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 4, str. 23–31
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 628.4:34]:061.1EU(497.11)
doi: 10.5937/zrpfns46-3196
Autor:
Dr Stevan Šogorov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ideja o kreiranju tržišta na kome bi se trgovalo dozvolama za zagađenje potiče u velikoj meri od nekih od osnivača Ekonomske analize prava kao naučne discipline kao što su Kouz i Kalabrezi. Koncept je evoluirao od teorije do prakse i danas je čvrsto ugrađen u pravo zaštite životne sredine. Evropska Unija ima praksu trgovine zagađivanjima od 2005. Postoje dva sisteme trgovine koji se međusobno bitno razlikuju. U jednom sistemu trgovine postoji ograničenje ukupne mase zagađivanja kojom se može trgovati. Taj sistem je u suštini predstavlja „sistem trgovine dozvolama“. Prava na emisiju su locirana na već postojeće kompanije za čitav period bilo bez plaćanja ili se pak do njih može doći kupovinom na aukciji. Drugi sistem je baziran na unapred utvrđenim obaveznim standardima za zagađivanje usvojenim za grupu kompanija. Standardi mogu biti kreirani npr. kao dozvoljena količina zagađivanje po jedinici utrošene energije, ili jedinici dodatne vrednosti. U ovom sistemu krediti za redukciju zagađivanje mogu biti zarađeni, ako je zagađivanje manje nego što je predviđeno standardima. Na kratki rok posmatrano mešoviti sistem Evropske Unije za trgovinu emisijama zagađenja kada je reč o korišćenju kapaciteta ne razlikuje se od čistog sistema trgovine dozvolama pri utvrđenoj ukupnoj gornjoj granici zagađenja. U oba modela kompanija će odustati od korišćenja kapaciteta radi proizvodnje i prodavati svoje neiskorišćene dozvole kada cene proizvoda padnu ispod nivoa varijabilnih troškova proizvodnje uvećanih za troškove pribavljanja dozvola. Međutim, na dugi rok dobijanje besplatnih prava u slučaju proširenja kapaciteta kao i mogućnost njihove prodaje u slučaju smanjenja kapaciteta stavlja pred kompanije potrebu za donošenjem odgovarajućih strategijskih odluka. Sistem trgovine zagađenjima može biti efikasan instrument u borbi protiv zagađenja životne sredine. EU planira da u periodu 2013.-2020. uvede mešoviti sistem trgovine zagađenjima koji bi trebalo da destimuliše investiranje u energetski intenzivne proizvodnje i kapacitete. Sistem takođe podstiče investiranje u sektore koji su izloženi međunarodnoj konkurenciji pošto se za njih predviđa dodajna mogućnost dobijanja besplatnih prava na emisije zagađenja mada se tu radi o dosta komplikovanoj i skupoj proceduri.
Ključne reči:
Rad nema ključnih reči