Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 4, str. 7–21
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 339.1:[35.078.4:504.1
doi: 10.5937/zrpfns46-3068
Autor:
Dr Đorđe Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ideja o kreiranju tržišta na kome bi se trgovalo dozvolama za
zagađenje potiče u velikoj meri od nekih od osnivača Ekonomske analize
prava kao naučne discipline kao što su Kouz i Kalabrezi. Koncept je evoluirao
od teorije do prakse i danas je čvrsto ugrađen u pravo zaštite životne
sredine. Evropska Unija ima praksu trgovine zagađivanjima od 2005.
Postoje dva sisteme trgovine koji se međusobno bitno razlikuju. U jednom
sistemu trgovine postoji ograničenje ukupne mase zagađivanja kojom se
može trgovati. Taj sistem je u suštini predstavlja „sistem trgovine dozvolama“.
Prava na emisiju su locirana na već postojeće kompanije za čitav period
bilo bez plaćanja ili se pak do njih može doći kupovinom na aukciji.
Drugi sistem je baziran na unapred utvrđenim obaveznim standardima za
zagađivanje usvojenim za grupu kompanija. Standardi mogu biti kreirani
npr. kao dozvoljena količina zagađivanje po jedinici utrošene energije, ili
jedinici dodatne vrednosti. U ovom sistemu krediti za redukciju zagađivanje
mogu biti zarađeni, ako je zagađivanje manje nego što je predviđeno
standardima. Na kratki rok posmatrano mešoviti sistem Evropske Unije za
trgovinu emisijama zagađenja kada je reč o korišćenju kapaciteta ne razlikuje
se od čistog sistema trgovine dozvolama pri utvrđenoj ukupnoj gornjoj
granici zagađenja. U oba modela kompanija će odustati od korišćenja kapaciteta
radi proizvodnje i prodavati svoje neiskorišćene dozvole kada cene
proizvoda padnu ispod nivoa varijabilnih troškova proizvodnje uvećanih
za troškove pribavljanja dozvola. Međutim, na dugi rok dobijanje besplatnih
prava u slučaju proširenja kapaciteta kao i mogućnost njihove prodaje
u slučaju smanjenja kapaciteta stavlja pred kompanije potrebu za donošenjem
odgovarajućih strategijskih odluka. Sistem trgovine zagađenjima
može biti efikasan instrument u borbi protiv zagađenja životne sredine. EU
planira da u periodu 2013.-2020. uvede mešoviti sistem trgovine zagađenjima
koji bi trebalo da destimuliše investiranje u energetski intenzivne
proizvodnje i kapacitete. Sistem takođe podstiče investiranje u sektore koji
su izloženi međunarodnoj konkurenciji pošto se za njih predviđa dodajna
mogućnost dobijanja besplatnih prava na emisije zagađenja mada se tu radi
o dosta komplikovanoj i skupoj proceduri.
Ključne reči:
dozvola za zagađivanje, Evropska unija, trgovina dozvolama,
Direktiva Evropske Unije iz 2003, Direktiva Evropske Unije iz
2009, mešoviti sistem Evropske Unije za trgovinu emisijama zagađenja,
standardi za zagađivanje, tržišne manipulacije, oportunitetni troškovi,
krediti za redukciju zagađenja, besplatna prava na zagađenje, efikasnost
sistema