Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2012, vol. XLVI, br. 4, str. 291–303

jezik rada: srpski

Originalni naučni rad

udk: 347.27:340.137(4)

doi: 10.5937/zrpfns46-3306

Autor:

Dr Bojan Pajtić, docent

Univerzitet u Novom Sadu

Pravni fakultet u Novom Sadu

Sažetak:

U ovom tekstu analizirani su fiducijarni sporazumi, koji su, kao vrsta ugovora, odnosno sredstvo obezbeđenja obligacionopravnih potraživanja, regulisani odredbama pojedinih zakona i kodifikacija u nekim od zemalja Evropske unije. Čak je i crnogorski zakonodavac usvojio poseban zakon koji se odnosi na ove pravne poslove, ali u srpskom pravu fiducijarni sporazumi spadaju u domen neimenovanih ugovora. Fiducija svoje korene vuče još iz rimskog prava i predstavlja prvu poznatu formu založnog prava. Termin fiducia na latinskom znači – poverenje, jer su se ovi pravni poslovi zasnivali, pre svega, na poverenju između ugovornih strana. Institucija trasta obuhvaćena je ovim radom, jer predstavlja anglosaksonski pandan fiducijarnom sporazumu. Etimološki, trast (trust) ima isto značenje kao i fiducia – poverenje. Fiducijarni sporazumi, zbog svojih pogodnosti, nisu strani ni domaćoj pravnoj praksi, pri čemu postoje, kako smo već naveli, teorijska, ali i praktična osporavanja dopuštenosti ovog pravnog posla, pri čemu se osporavanja svode, pre svega, na tezu da se sklapanjem fiducijarnog sporazuma krši zabrana ugovaranja lex commissoria kod založnog prava. Međutim, obrazložio sam da razlike između ugovora o zalozi i fiducijarnih sporazuma nedvosmisleno upućuju na zaključak da se fiducijarni sporazumi ne mogu tretirati kao zaloga, te su, stoga, oni dozvoljeni, odnosno, zaključuju se na osnovu načela slobode ugovaranja kao imperativne norme Zakona o obligacionim odnosima. Fiducijarni sporazum (u odnosu na realna sredstva obezbeđenja) poveriocu pruža viši stepen sigurnosti, skraćuje proces naplate njegovog potraživanja, a pruža i praktične pogodnosti samom dužniku. U tekstu su izneti razlozi koji govore u prilog tome da bi bilo oportuno da i srpski zakonodavac, u procesu harmonizacije pravnih propisa iz oblasti građanskog prava sa pravom Evropske Unije, reguliše institut fiducijarnih sporazuma posebnim zakonom, ugradi ga u Zakon o obligacionim odnosima, ili ga učini delom budućeg Građanskog zakonika Republike Srbije.

Ključne reči:

sporazum, obezbeđenje potraživanja, zaloga, trast