Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 2, str. 539–550
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 305-055.2:342.7(37)
doi: 10.5937/zrpfns46-2411
Autor:
Mirjana Bogunović, asistent
Pravni fakultet u Banjaluci
Sažetak:
Pravni položaj žene i njene faktičke mogućnosti uticaja na
javni život u Rimu su bile u ozbiljnom raskoraku. Opšti stav o pravnom
statusu žene u rimsko doba se najbolje iskazuje devetim paragrafom iz
petog titulusa prve knjige Digesta, koji se pripisuje Papinijanu a glasi „
U mnogim odredbama našeg prava lošiji je položaj žena nego muškaraca.“
1. Svaka slobodna Rimljanka je, po odredbama klasičnog prava, imala
pravnu sposobnost, tj. de iure je smatrana subjektom prava2. Pa ipak
postojala je bogata legislativa kojom se ograničavala i njena privatnopravna
i javnopravna sposobnost3. Naravno, žena nije imala puni pravni
subjektivitet u svim etapama razvoja rimskog društva i njen pravni status
se prilagođavao faktičkim promjenama koje su se dešavale u rimskom
društvu. Ono što čini specifičnim položaj žene u Rimu je njena avangardna
društvena uloga koja nije postojala kod grčko- azijskih naroda. Iz ovih
prethodno navedenih a kontroverznih stavova proizilazi nedoumica vezana
za pravni status žene u rimskom pravu. Da li je žena zaista bila na
marginama političkih dešavanja ili je aktivno učestvovala, pa čak i inicirala
pojedine političke događaje u rimskoj istoriji?
Ključne reči:
Materfamilias.- Lex Voconia.- Tutela.- Filiae loco.-
Ius trium liberorum.- Manus.-