Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 2, str. 509–521
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 504.7:35.077
doi: 10.5937/zrpfns46-2369
Autor:
Luka Baturan, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ekonomski subjekti, prilikom proizvodnje ili potrošnje dobara,
u atmosferu ispuštaju gasove kojima se stvara efekat staklene bašte,
što predstavlja narušavanje životne sredine. Rezultat je neefikasnost,
za čije otklanjanje je neophodna intervencija države. Jedan od načina na
koji država može postići smanjenje emisija ovih gasova jeste kroz uvođenje
sistema prenosivih dozvola za emitovanje. Mana ovog sistema je što
je veoma teško odrediti koji je to optimalni nivo na koji treba postaviti
granicu ukupne količine dozvoljenih emisija. Ipak, unutar nivoa koji bude
određen, moguće je postići efikasnu alokaciju prava na zagađivanje.
Ključne reči:
dozvole za emitovanje, promet dozvola, gasovi koji
proizvode efekat staklene bašte, zagađenje, životna sredina