Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 2, str. 223–238
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.74:338.46
doi: 10.5937/zrpfns46-2052
Autor:
Dr Janko Veselinović, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Usluga usluživanja hrane i pića, stara je gotovo koliko i civilizacija.
Iako je ovaj posao masovan i kao deo ugostiteljske delatnosti
prisutan svuda još uvek u našem pravu ugovor koji se zaključuje povodom
ovog posla nije među imenovanim ugovorima. Ključni izvor prava
kod nas, ali i u uporednom pravu, za ovaj ugovor su poslovni običaji.
Ugovor o usluživanju hrane i pića je mešoviti ugovor i zbog svoje složenosti
veoma je interesantna njegova pravna priroda. Specifičnosti ovom
pravnom poslu daje i činjenica da se ne radi o običnoj usluzi već o aktivnosti
koja osim što zahteva kulinarske sposobnosti, od davalaca usluga
traži da poznaju i gastronomiju, običaje pojedinih naroda i druge sposobnosti
koje određuju stručne osobine lica koje pruža uslugu. I sama kategorija
dobrog privrednika, odnosno dobrog ugostitelja kod ovog ugovora
je veoma dinamična jer se ona mora ceniti iz svih datih okolnosti, koje
mogu biti veoma nepredvidljive. Kroz razmatranje pravne prirode, ali i
prava i obaveza ugovornih strana, pokušali smo da ukažemo na pitanja
koja zahtevaju posebnu pažnju. Uzeli smo u obzir i izvore prava koji se
na posredan način odnose i na ugovor o usluživanje hrane i pića. Tu, pored
Zakona o obligacionim odnosima ubrajamo i Zakon o turizmu. Takođe
smo ukazali na neka uporedna zakonodavsta i pravnu nauku.
Ključne reči:
ugovor, hrana i piće, ugostiteljska delatnost