Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2012, vol. XLVI, br. 1, str. 223–238
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347:340.134(091)
doi: 10.5937/zrpfns46-1963
Autor:
Dr Dušan Nikolić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Autor je kroz kratku uporednopravnu analizu pokazao u
kojoj meri brzina zakonodavnog rada može uticati na kvalitet normativnih
rešenja i na njihove efekte u pravnoj praksi.
Posebna pažnja posvećena je Austrijskom građanskom zakoniku (Allgemeines
bürgerliches Gesetzbuch – ABGB, AGZ) iz 1811. godine, koji puna
dva veka uspešno odoleva izazovima vremena. Na njegovu dugotrajnost
su uticali brojni činioci. Pre svega, donošenju AGZ-a je prethodio dugotrajan
i dobro osmišljen zakonodavni rad, koji je detaljnije opisan u ovom
članku. Zakonik je pisan postupno, uz mnoštvo preispitivanja, provera i
javnih rasprava. U stručnoj literaturi se često govori o svojevrsnom zakonodavnom
eksperimentu koji su austrijske vlasti izvršile probnom primenom
Zakonika na jednom delu državne teritorije. Zakonik je pisan za feudalno
društvo, ali uz pozivanje na načela prirodnog prava. Ovo drugo je,
zajedno sa široko formulisanim i fleksibilnim pravnim normama, ostavljalo
dovoljno prostora za ekstenzivno tumačenje zastarelih pravila i za popunjavanje
zakonskih praznina kojih je vremenom bivalo sve više. Sudovi su
često kreativno koristili tu mogućnost i tako doprinosili opstanku Zakonika.
Zakonik je mnogo puta menjan i dopunjavan, ali je retko ko smatrao da ga
treba zameniti novim. Austrijanci pripremaju detaljniju reviziju AGZ-a, koja
će, s jedne strane, omogućiti da se nacionalno pravo modernizuje i
uskladi sa tendencijama u savremenom evropskom pravu, a sa druge strane,
da se očuva dva veka staro pravno nasleđe.
Na suprot tome, Srpski građanski zakonik iz 1844. godine je nastao
u drugačijim društvenim i ekonomskim prilikama. Napisan je u relativno
kratkom roku, po uzoru na austrijski kodeks. Preovlađujuće je mišljenje
da je zakonopisac neprimerenim preuzimanjem normativnih rešenja iz
stranog prava doprineo ubraznom propadanju porodičnih zadruga i time
ekonomskom slabljenju čitavog društva.
Slični procesi se odigravaju i danas. Nadnacionalno pravo Evropske
unije se obilikuje postupno, u dugom vremenskom periodu koji se meri
decenijama. O tome svedoče Landova načela evropskog ugovornog
prava. Sa druge strane, od država koje su kandidati za prijem u člastvo
EU se traži da za kratko vreme usvoje stotine zakona i drugih propisa i
da ih usklade sa visokim evropskim pravnim standardima.
Ključne reči:
Austrijski građanski zakonik, Srpski građanski zakonik;
Načela evropskog ugovornog prava; acquis communautaire