Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 3 tom 2, str. 443–468
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.4:141.2
doi: 10.5937/zrpfns45-0091
Autor:
Dr Branislav Ristivojević, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U radu se raspravlja pitanje odnosa vrednosnih sadržaja
kulture na uobličavanje i razvoj međunarodnog krivičnog prava. Odavno
je shvaćeno da je odgovor svakog društva na kriminalitet u najtešnjoj vezi
sa njegovom vrednosnom podlogom. Koje vrednosti nekog društva će
biti zaštićene krivičnim pravom i od kojih napada uslovljeno je vrednosnim
stavom ljudi o tome šta je dobro, a šta je loše. Budući da se kulture
širom sveta razlikuju i vrednosni stavovi se razlikuju. Upravo iz ovog razloga
međunarodni legislator je razvio dugovekovnu tradiciju mukotrpnog
usaglašavanja vrednosnih stavova kako bi njegove norme bile prihvatljive
za veliki broj država. Ovo vodi velikom broju nedovoljno određenih,
amorfnih i fluidnih definicija u međunarodnom pravu i doslednom odbijanju
njegovih subjekata da se podvrgnu prinudnim normama ove grane
prava. Svaki pokušaj odstupanja od ove tradicije je uzrok nedelotvornosti
međunarodnopravne norme, što dokazuje neuspehom prinudnih institucija
međunarodnog krivičnog pravosuđa kao što su ad hoc tribunali. Iz
ovoga sledi da su domaća, a ne međunarodna suđenja, uvek delotvorniji
vid pravosuđa.
Za glavni činilac koji oblikuje vrednosne stavove neke kulture pisac
uzima njenu nadmoćnu versku etiku. Pisac tvrdi da je usled velikih verskih
razlika između kultura nemoguće zaokruženo i celovito vrednosno
usaglašavanje na međunarodnoj ravni. Danas će se većina pisaca u oblasti
međunarodnog krivičnog prava saglasiti da se ustrojstvo ove pravne
grane u različitim kulturama sveta opisuje kao “zapadnjačko”. Ova tvrdnja
se najbolje dokazuje malom, skoro beznačajnom, podrškom koju Međunarodni
krivični sud uživa izvan tzv. “zapadne civilizacije”. Daljnja
posledica vrednosne neusaglašenosti od koje pati međunarodno krivično
pravo ogleda se u nepostojanju jedne zaokružene i celovite politike suzbijanja
međunarodnog kriminaliteta.
Između dva moguća puta za prevazilaženje opisanog problema, pisac
se opredeljuje za usaglašavanje međunarodnog krivičnog prava sa kulturnim
razlikama koje ga opterećuju pre nego za usvajanje jednog kulturnog
odnosno vrednosnog obrasca. U suprotnom, međunarodno krivično pravo
bi njegovi adresati doživljavali i ocenili kao jedan od mehanizama za nametanje
vrednosnog poretka politički ili privredno nadmoćne kulture.
Ključne reči:
Međunarodno krivično pravo, međunarodno krivično
pravosuđe, međunarodni krivični sud, kultura, vrednosti, verska etika