Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 3 tom 2, str. 427–442
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 502/504(37)
doi: 10.5937/zrpfns45-0090
Autor:
Dr Magdolna Sič, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Olovo je u starom Rimu bilo u širokoj upotrebi. Štetnosti
olova u najvećoj meri bili su izloženi rudari, kao i radnici koji su obrađivali
ovaj metal. Rimljanima su bile poznate bolesti rudara prouzrokovane
olovom, ali su smatrali da život ostalog dela stanovništva nije ugrožen
malom količinom olova, pa su ga čak koristili i za lečenje. Nisu bili svesni
u kojoj meri ovaj metal oštećuje zdravlje svih, pa i onih iz najbogatijih
slojeva. Novim naučnim metodama dokazan je veliki stepen zagađenosti
životne sredine olovom za vreme Rimske imperije. Danas usled naučne
dokazanosti štetnosti olova, ono je u najvećem broju zemalja eliminisano
kao dodatak benzinu, a u razvijenim zemljama nastoji se i na daljem smanjivanju
prisustva olova u životnoj sredini. Mi smo u ovom procesu tek na
početku. Obzirom na to da smo sa sprovođenjem mera zaštite životne sredine
zaostali za mnogim zemljama, ne bi trebalo da to shvatimo samo kao
obavezu harmonizacije prava sa pravom EU, već kao zajednički zadatak
koji je u interesu svakog od nas.
Ključne reči:
olovo; zaštita životne sredine; stari Rim; zagađenost
teškim metalima u Srbiji