Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 3 tom 2, str. 553–566
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.63:57.089
doi: 10.5937/zrpfns45-0097
Autor:
Dr Jelena Vidić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Dozvoljenost posthumne oplodnje, odnosno začeće i rađanje
dece nakon smrti jednog ili eventualno i oba roditelja, kao i određivanje
njenih naslednopravnih efekata, u današnje vreme nesumnjivo predstavljaju
aktuelna pitanja u oblasti biomedicinski potpomognute oplodnje.
U radu se razmatraju sledeća pitanja: način pravnog regulisanja
posthumne oplodnje i naslednopravnog položaja dece začete posthumnom
oplodnjom u savremenim zakonodavstvima Evrope, odnosno sveta,
stavovi sudske prakse po pitanju dozvoljenosti posthumne oplodnje i zakonskih
naslednih prava dece začete ovim putem, a u određenoj meri i pitanje
opravdanosti posthumne oplodnje. U zaključku se ukazuje na činjenicu
da je u današnje vreme manji broj savremenih zakonodavstava pristupio
pravnoj regulativi posthumne oplodnje, pri čemu se u onim pravima
koja su to učinila, po pravilu ne mogu izdvojiti jedinstvena ili opšteprihvaćena
rešenja. Imajući u vidu da se radi o veoma značajnom pitanju,
koje dovodi do proširivanja granica očinstva, majčinstva, roditeljstva
i porodice, zaključuje se da će u budućnosti sve veći broj zakonodavstava
biti suočeno sa potrebom njegove odgovarajuće pravne regulative.
Ključne reči:
posthumna oplodnja, nasledna prava posthumno začete dece.