Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 2, str. 139–154
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.925
doi: 10.5937/zrpfns45-0042
Autor:
Dr Marija Salma, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Autor razmatra pobijanje sudskog poravnanja u svetlu
evolucije, odnosno pravne prirode instituta sudskog poravnanja kako u
domaćem, tako i u inostranom pravu. Oblik procesnog pobijanja, naime,
zavisi od toga da li je poravnanje sporazum (ugovor) stranaka pred sudom
ili je to odluka suda (kojom se odobrava ili odbija poravnanje stranaka).
U prvom slučaju oblik pobijanja je tužba, a u drugom pravni lek,
najčešće vanredni, i to predlog za ponavljanje postupka, protiv pravnosnažne
odluke suda kojom se odbija ili prihvata predlog poravnanja. Teorijska
dilema, sa uticajem na sudsku praksu, oko pravne prirode, je razrešena
Zakonom o parničnom postupku, prema kome je izričito propisano
da se sudsko poravnanje pobija tužbom, čime je u pozitivnom pravu prihvaćena
ugovorna priroda sudskog poravnanja. Međutim, ne mogu se zanemariti
ni procesna dejstva sudskog poravnanja. Osnovno je u tome da
parnica prestaje da teče. Poravnanje predstavlja i izvršnu ispravu.
Ključne reči:
sudsko poravnanje, pravna priroda, pobijanje, poravnanja