Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 2, str. 509–525
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.8(37)
doi: 10.5937/zrpfns45-0064
Autor:
Dr Tamaš Notari, vanredni profesor
Univerzite Karolj Gašpar u Budimpešti
Sažetak:
Kvint je najverovatnije za svog brata, slavnog oratora
Marka Tulija Cicerona sastavio Commentariolum petitionis to jest „Priručnik
za konkurisanje za magistrature”, kada je želeo da Marko bude
izabran na najviši položaj u rimskoj republici, na funkciju konzula. Mada
je autorstvo ovog dela pisanog u obliku pisma sporno u literaturi, ipak
nam se čini prihvatljivim mišljenje, da je njegov autor bio Kvint Tulije
Ciceron i da je bio naslovljen na njegovog slavnog brata i oratora Marka.
Značaj ibora za konzule (za svaku godinu su birana po dva konzula)
nikako ne možemo podceniti u političkom životu Rima, jer su ovi izbori
bitno uticali na sudbinu Imperije u sledećoj godini. To opravdava činjenicu
da su kampanje često imale oštar i odlučan ton. Marko Tulije Ciceron
je krenuo u borbu za osvajanje ove službe kao „novi čovek” (homo novus),
tj. kao neko čiji preci nisu zauzimali više položaje u upravljanju republikom.
Marko je trebalo da nastoji na tome, da u najvećoj meri iskoristi
raspoloživa sredstva – prvenstveno svoju govorničku slavu – da bi pobedio
svoje konkurente koji su bili arsitokratskog porekla, ali su bili ozloglašeni
po pokvarenom načinu života i po svojim zlodelima. Autor starog
veka, Kvint Tulije Ciceron savetuje, da radi uspeha u kandidaturi na javne
funkcije, kandidat ne treba da se ustručava ni od kakvog trika, lažnog
obećanja, laži ili pretvaranja. Nije poznato u kojoj meri je Marko Tulije
Ciceron koristio savete svog brata, koji na Makijavelijski način usmeravaju
ka beskrupuloznom oportunizmu i manevrisanju. Činjenica jeste,
međutim, da je postigao željenu poziciju.
Ključne reči:
izbori u Rimu; izborna kampanja; Ciceron; Commentariolum
petitionis, rimsko javno pravo