Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 2, str. 473–494
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 347.466
doi: 10.5937/zrpfns45-0062
Autor:
Tamara Đurđić, saradnik u nastavi
Univerzitet u Kragujevcu
Pravni fakultet u Kragujevcu
Sažetak:
Fiducijarni prenos svojine u cilju obezbeđenja potraživanja predstavlja bezdržavinsku formu obezbeđenja tražbine koja doživljava renesansu u uporednom pravu. Ovaj vid bezdržavinske zaloge nije zakonski normiran u našem pravu, niti uživa sudsku zaštitu, iako je veoma zastupljen u privrednom poslovanju. Reč je o veoma složenom pravnom institutu koji izaziva mnoge nedoumice i različita tumačenja u građanskopravnoj teoriji zbog niza specifičnosti koje ga karakterišu, a koje nisu tipične za imovinsko-pravne sisteme evropskih kontinentalnih zemalja. U radu se razmatraju sporna pitanja vezana za definisanje kauze i pravni osnov fiducijarnog prenosa svojine, njegovu pravnu prirodu, kao i pitanje njegove opravdanosti (legitimnosti). U cilju adekvatnijeg razumevanja ovog složenog stvarno-pravnog instituta i iznalaženja adekvatnih odgovora na neka od spornih pitanja koja se u teoriji otvaraju, analizirana su i pozitivno-pravna rešenja crnogorskog zakonodavaca, koji je od svih zemalja u okruženju među prvima normirao ovo bezdržavinsko sredstvo obezbeđenja.
Ključne reči:
obezbeđenje potraživanja, bezdržavinska zaloga, fiducijarna svojina, fiducijar, fiducijant