Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 1, str. 327–346
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.62(37)
doi: 10.5937/zrpfns45-0016
Autor:
Dr Nataša Deretić, docent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ovaj rad osvetljava ulogu imperatora Justinijana, koji dovršivši
rad svojih prethodnika (Gregorijanov, Hermogenijanov i Teodosijev
kodeks…), kodifikuje celokupno rimsko pravo u zbirci koja je poznata
kao Justinijanova kodifikacija. Naravno, kada govorimo o Justinijanu,
imamo na umu Tribonijana i članove njegovog tima koji su zaslužni za
nastanak navedenog „najvećeg kodifikatorskog dela u vremenu antike, a
možda i u istoriji prava uopšte“.2 Kodifikovanjem i reformisanjem bračnog
zakonodavstva uneto je niz novina u porodične, odnosno bračne odnose:
kognatsko (krvno) srodstvo konačno potiskuje agnatsko srodstvo i
postaje važna prepreka za zaključenje braka; šef porodice više nema
„pravo života i smrti“ ( ius vitae ac necis) nad članovima svoje porodice,
ukinuta je većina paganskih obreda pri zaključenju braka kao i mnoge
bračne smetnje koje su se ticale zabrane zaključenja braka između pojedinih
pripadnika najviših staleža i osoba „niskog ranga“ (feminae adiectae),
ukinute su i zabrane koje su se ticala „neženja“ i „onih bez dece“, a
koje su bile uvedene još Avgustovim kadukarnim zakonima.
Rimsko zakonodavstvo Justinijanovog doba nije insistiralo ni na kakvim
formalnostima prilikom zaključenja braka; tražilo se samo da uzajamna
saglasnost mladoženje i neveste bude jasno izražena pred nadležnim
državnim organom i nakon toga zaključivao se brak. Justinijanovom zaslugom
zaživelo je shvatanje da je brak ugovor posebne vrste sa jasno izraženom
namerom da se ta veza smatra brakom jer „saglasnost bračnih drugova
čini brak“ (consensus facit nuptias) – govorili su Rimljani. Justinijan
nastavlja politiku svojih prethodnika ka učvršćivanju braka i porodice i
ozdravljenju potpuno poljuljanog porodičnog i društvenog morala. Pod
uticajem hrišćanstva (koje se početkom prvog veka n.e. počelo širiti preko
robova i siromašnijeg sloja ljudi) i sve izrazitije moralne čistoće koju ono
propoveda, kao i pod uticajem drugih (političkih) razloga, uvode se neke
nove bračne zabrane, a neke od postojećih zabrana bivaju sasvim ukinute.
Hrišćanstvo je izmenilo rimsko shvatanje braka kao ugovora, svojom doktrinom
o braku kao ugovoru i „svetoj tajni“.
U Justinijanovo doba, iako je brak uveliko pod uticajem hrišćanske
vere – ne traži se crkveni blagoslov za zaključenje braka. Crkveni blagoslov
će uvesti tek Lav Mudri u IX veku za Istočno Rimsko Carstvo. Brak je
po Justinijanu „veza muža i žene koja sadrži trajnu životnu zajednicu“.
Postupak i radnje koje prate zaključenje braka – veridba, miraz, predbračni
poklon, ženidbeni ugovor (instrimentum dotale, za lica iz viših staleža)
sadržane su u odredbama Institucija, Digesta, Kodeksa i Novela i
iste će biti analizirane u ovom radu.
Ključne reči:
rimski brak, uslovi za zaključenje braka, ukidanje pojedinih
bračnih smetnji, forma braka, sponsalia, bračna davanja u vezi sa
zaključenjem braka (dos, donatio ante nuptias).