Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 1, str. 435–453
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.441.13
doi: 10.5937/zrpfns45-0021
Autor:
Mr Atila Dudaš, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U radu se daje prikaz shvatanja o kauzi ugovora u domaćoj
nauci građanskog prava u periodu sve do usvajanja Zakona o obligacionim
odnosima 1978. godine. Imajući u vidu da Zakon, po uzoru na odredbe
Francuskog građanskog zakonika, izričito uređuje institut osnova
ugovorne obaveze, u smislu jedne od pretpostavki nastanka i dejstva ugovora,
njegovo usvajanje se svakako može smatrati događajem od prelomnog
značaja u pogledu analize različitih teorijskih shvatanja o kauzi ugovora
u domaćoj doktrini.
Činjenica da institut kauze ugovora u periodu do usvajanja Zakona
o obligacionim odnosima nije eksplicitno bio uređen pozitivnopravnim
propisima uticala je na razvoj domaće pravne misli o njemu, i to u dva
smisla. S jedne strane, opseg shvatanja o pojmu i značaju kauze ugovora
je bio znatno širi, obuhvatao je gotovo sve značajne pravce u teoriji kauze,
od kauzalističkih do antikauzalističkih. S druge strane, naši civilisti su
u svojim sistematskim delima pojmu kauze ugovora posvećivali različiti
stepen pažnje.
Usvajanjem Zakona o obligacionim odnosima kauza ugovora je postala
zakonom uređen institut u našem pravu što je imalo veliki uticaj na
razvoj domaće doktrine. S jedne strane, kauza ugovora je postala nezaobilazno
pitanje u svakoj doktrinarnoj raspravi, te je sasvim logično da
gotovo nema nijednog značajnijeg autora posle usvajanja Zakona koji
kauzi ugovora nije posvetio poseban rad ili poglavlje u sistematskom delu.
S druge strane, opredeljenjem zakonodavca da naš pravni poredak
uvrsti u red onih u kojima je kauza ugovora izričito postavljena kao uslov
zaključenja i punovažnosti ugovora, sužava se dijapazon različitih mogućih
poimanja kauze ugovora u doktrini. Za razliku od perioda do usvajanja
Zakona, po njegovom usvajanju zapaža se tendencija nestajanja
shvatanja koja u potpunosti poriču neophodnost postojanja pojma kauze
ugovora i većina autora zauzima stav prema kojem je kauza ugovora potreban
institut, pri čemu se mogu uočiti određene razlike u njegovom pojmovnom
određivanju. U periodu posle usvajanja Zakona u domaćoj nauci
obligacionog prava pitanjem kauze ugovora naročito su se bavili profesori
Stojan Cigoj, Ljubiša Milošević, Živomir Đorđević, Boris Vizner,
Martin Vedriš, Želimir Šmalcelj, Jakov Radišić, Slobodan Perović, Jožef
Salma, Oliver Antić i drugi.
U ovom radu autor daje prikaz shvatanja o kauzi ugovora autora
koji su obeležili period do usvajanja Zakona o obligacionim odnosima, i
to profesora Dragoljuba Aranđelovića, Živojina Perića, Lazara Markovića,
Andrije Gamsa, Stevana Jakšića, Vladimira Kapora i Mihailo Konstantinovića.
Ključne reči:
kauza ugovora, kauza ugovorne obaveze, kauza, osnov,
osnov ugovora, osnov ugovorne obaveze, pravni osnov