Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 1, str. 507–520
jezik rada: srpski
Pregledni članak
udk: 616-089.888.11:34
doi: 10.5937/zrpfns45-0025
Autor:
Sandra Samardžić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Nacionalni zakoni, predstavljaju šarolik splet, običajnih i
etičkih, ali i političkih i drugih stavova jednog društva. Naročito delikatni,
jesu zakoni koji regulišu pitanje asistirane reprodukcije. U ovoj
oblasti široka društvena prihvaćenost zakonskih rešenja predstavlja bitan
preduslov njihove primene, dok je postizanje saglasnosti većine, a
naročito postizanje konsenzusa izuzetno teško, gotovo nemoguće. Koliko
god zakoni uspevali da implementiraju dominantne stavove društva,
uvek će preostati određeni broj onih za ispunjenje čijih želja, usvojena
rešenja neće biti prihvatljiva. Ta lica, u razumljivom nastojanju da po
svaku cenu realizuju svoju želju za potomstvom, neće se suzdržavati da
pomoć potraže bilo gde, makar to podrazumevalo i odlazak na daleke
destinacije i izdvajanje velike sume novca. Naime, veliki broj pacijenata
odlazi u druge države, koje predviđaju liberalnija zakonska rešenja u
oblasti asistirane reprodukcije, a čini se da u skorije vreme ne bismo
mogli očekivati opadanje ovog trenda. Ova pojava, u teoriji nazivana
reproduktivni turizam, već duže vreme predstavlja realnost koju jedni
vide kao problem, dok drugi u njoj vide nezamenljivo rešenje. Ovaj rad,
nastoji da pronađe glavne uzroke nastanka ove pojave, ali i da odgovori,
treba li sprečavati reproduktivni turizam (i na koji način) ili održavanjem
postojećeg stanja omogućiti smanjenje moralnih konflikata u
društvu kroz mehanizam kojim se priznaje pravo svakog lica na široku
slobodu volje u odlukama o najznačajnijim pitanjima kao što to potomstvo
svakako jeste.
Ključne reči:
reproduktivni turizam, asistirana reprodukcija, planiranje
porodice.