Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2011, vol. XLV, br. 1, str. 11–37
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 061.1EU
doi: 10.5937/zrpfns45-0001
Autor:
Dr Zoran Radivojević, redovni profesor
Univerzitet u Nišu
Pravni fakultet u Nišu
Dr Vesna Knežević-Predić, redovni profesor
Univerzitet u Beogradu
Fakultet političkih nauka
Sažetak:
Lisabonski ugovor doneo je značajne promene u pogledu arhitekture Evropske unije. Najvažniju novinu, svakako, predstavlja njeno značajno pojednostavljenje čime se praktično gube tri stuba na kojima je do sada EU počivala. Uspostavljanje jedinstvene strukture Unije ostvareno je stvaranjem novih i jačanjem postojećih elemenata jedinstva. Nestanak Evropske zajednice, „osamostaljivanje“ Evropske zajednice za atomsku energiju, konstituisanje Evropske unije kao jedinstvenog pravnog subjekta i uvođenje jedinstvenih vrednosti novi su elementi njenog jedinstva. U isto vreme Lisabonskim ugovorom ojačani su već postojeći elementi izraženi kroz jedinstveni institucionalni mehanizam i jedinstvena pravila o izmeni osnivačkih ugovora i članstvu. Međutim, konstituisanje Unije kao jedinstvenog entiteta nije potpuno dokinulo elemente ranije trostubne arhitekture. U oblastima koje su i pre Lisabonskog ugovora odstupale od komunitarnog stuba ostala su značajna odstupanja u pogledu prirode i domašaja ovlašćenja koja su poverena glavnim organima Unije. Reč je najpre o zajedničkoj spoljnoj politici i politici bezbednosti, kojoj je sada pridodata i odbrambena politika, i gde je postojeći model međudržavne saradnje tek neznatno načet. Nasuprot tome, u oblasti policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima, koja je postala deo šire oblasti slobode, bezbednosti i pravde, međudržavni model je napušten u nekim svojim najvažnijim elementima, s tim što je odložena primena određenih bitnih elemenata naddržavnog modela saradnje.
Ključne reči:
Lisabonski ugovor, Evropska unija, elementi jedinstva i različitosti, komunitarni model, metod međudržavne saradnje