Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2010, vol. XLIV, br. 3, str. 451-470
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.9(4):347.426.6
interdoi: 10.5937/zrpfns44-0065
Autor:
Mr Petar Đundić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Rad se bavi autonomijom volje stranaka prilikom određivanja merodavnog prava za građanskopravne delikte u međunarodnom privatnom pravu evropskih zemalja. U njemu je sadržan uporednopravni prikaz kolizionih rešenja iz nacionalnih prava država članica Evropske unije, ali i onih koja se javljaju u modernim kodifikacijama zemalja koje nisu članice EU. Takođe, značajna pažnja je posvećena mestu koje sporazum stranaka o merodavnom pravu ima u Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta o pravu koje se primenjuje na vanugovorne obaveze (Rim II). Mogućnost da štetnik i oštećeni postignu sporazum u pogledu merodavnog prava nakon što se štetni događaj već odigrao duže vreme je prisutna u nacionalnim zakonima evropskih država. Međutim, pravo stranaka da sporazum o merodavnom pravu zaključe unapred, pre izvršenja delikta je novost koja je pre donošenja Uredbe Rim II bilo prisutno u zakonodavstvima svega nekoliko država. Ovo koliziono rešenje daje strankama koje se već nalaze u ugovornom odnosu priliku da za svoje celokupne odnose (ugovorne i vanugovorne) predvide primenu jednog prava. Time se povećava predvidivost pravnih situacija stranaka u slučaju nastanka spora i štiti pravana sigurnost. Savremene tendencije prisutne u materiji sukoba zakona kada je u pitanju vanugovorna odgovornost za štetu trebalo bi da ima u vidu i srpski zakonodavac prilikom reforme nacionalnog zakonodavstva koja se trenutno odvija.
Ključne reči:
autonomija volje, vanugovorna odgovornost za štetu, međunarodno privatno pravo EU, Uredba Rim II, sukob zakona