Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2010, vol. XLIV, br. 3, str. 305-323
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.727:341.645.5(4)
interdoi: 10.5937/zrpfns44-0056
Autor:
Dr Sanja Đajić, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U radu je prikazan razvoj prava na nepovredivost poslovnih prostorija u pravu Evropske unije i praksi Evropskog suda za ljudska prava. Značaj ovog prava u okvirima dva različita međunarodna pravna sistema ogleda se u ovlašćenjima Evropske komisije da sprovodi istragu prema subjektima za koje sumnja da ne poštuju pravila o zaštiti konkurencije na zajedničkom tržištu. Pošto je reč o širokim ovlašćenjima koja Komisija često koristi, postavilo se pitanje da li subjekti koji su podvrgnuti istrazi mogu da uživaju garancije koje pruža Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava. Pravo na nepovredivost prostorija zaštićeno je Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava, ali se o njegovoj primeni na poslovne prostorije prvi put u praksi dva suda, Suda pravde EZ i Evropskog suda za ljudska prava, izjasnio Sud u Luksemburgu. U radu se daje hronološki pregled sudskih odluka dva Suda koji ilustruje razvoj ovog prava, od pitanja da li se ono odnosi i na pravna lica i poslovne prostorije do pitanja da li je za svaki ulazak u poslovne prostorije potrebna prethodna sudska odluka. Rad zaključuje da, iako praksa pokazuje približavanje dva evropska suda po mnogim pitanjima, značajne razlike su ostale te da praksa Evropskog suda za ljudska prava nije bila od velikog značaja za donošenje Uredbe 1/2003 kojom se zapravo proširuju i ovako značajna istražna ovlašćenja Komisije.
Ključne reči:
pravo na nepovredivost prostorija – pravila o zaštiti konkurencije – istražna ovlašćenja Komisije – Sud pravde EU i ljudska prava – odnos Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde EU