Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2010, vol. XLIV, br. 3, str. 141-162
jezik rada: engleski
Originalni naučni rad
udk: 347.63(4+497.11)
interdoi: 10.5937/zrpfns44-0048
Autor:
Dr Gordana Kovaček Stanić, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U ovom radu se proučava princip autonomije deteta sa komparativnog aspekta, upoređujući porodično pravo Srbije sa pravom evropskih država. Komisija za evropsko porodično pravo definisala je Principe evropskog porodičnog prava vezane za roditeljsku odgovornost 2007. godine, uključujući i principe o pravima deteta. To su: najbolji interes deteta, autonomija deteta, zabrana diskriminacije deteta, pravo deteta da bude saslušano, konflikt interesa. Dete kao autonomna individua ima određena prava uključujući pravo na participaciju koje je prvi put regulisano u Konvenciji o pravima deteta UN 1989. godine. Prema Porodičnom zakonu Srbije iz 2005. godine dete u određenom uzrastu dobija specifična prava. Tako, na primer, u uzrastu od 15 godina, ako je sposobno za rasuđivanje, ima sledeća prava: na promenu ličnog imena, na dobijane informacija o svom poreklu, na odlučivanje sa kojim roditeljem će živeti, na davanje saglasnosti na medicinske intervencije, na odlučivanje koju će srednju školu upisati. Dete ima pravo da slobodno iskaže svoje mišljenje, ako je sposobno za formiranje mišljenja. Sa napunjenih 10 godina dete stiče pravo da slobodno i direktno iskaže svoje mišljenje. Osim toga, Porodični zakon Srbije iz 2005. godine uveo je novi sudski postupak za zaštitu prava deteta.
Ključne reči:
autonomija, dete, pravo, mišljenje, saglasnost, poreklo, obrazovanje, medicinska pitanja, evropska prava