Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2010, vol. XLIV, br. 2, str. 303-318
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.645.5:061.1EU
interdoi: 10.5937/zrpfns44-0033
Autor:
Mr Bojan Tubić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Zakonitost akata koje donosi Evropska unija može da se kontroliše u postupcima za poništaj akata i u postupcima odlučivanja o prethodnom pitanju. Tužbe pred Sudom EU nemaju suspenzivno dejstvo,a pojedinci mogu da pretrpe štetu primenom konkretnog akta čiji se poništaj traži. U takvim slučajevima postoji mogućnost da se dosude privremene mere kojima se čuva dato stanje dok se ne donese odluka o zakonitosti akta. Privremene mere su regulisane u članovima 278 i 279 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Tužioci koji traže privremene mere moraju da navedu okolnosti koje ukazuju na hitnost i podatke o pravu i činjenicama koji prima facie ustanovljavaju mogućnost za izricanje mere. Oni moraju da dokažu da će doći do ozbiljne i nepopravljive štete ukoliko se ne donose odluka. Osporavani akt EU mora da značajno pogađa pravnu poziciju tužioca. Šteta mora da bude takva da se ne može u potpunosti nadoknaditi ukoliko bi tužilac uspeo u postupku po glavnoj tužbi. Samo hipotetička šteta nije dovoljan osnov za dosuđivanje privremenih mera. U postupcima odlučivanja o prethodnom pitanju može doći do privremene suspenzije nekog akta EU. Nacionalne sudije ne mogu same da presuđuju o zakonitosti nekog akta EU, već mogu samo da dosuđuju privremene mere. One moraju da budu iste, bez obzira da li se traži suspenzija ili sprovođenje neke nacionalne administrativne mere, usvojene na osnovu nekog akta EU.
Ključne reči:
privremene mere, tužba za poništaj, odlučivanje o prethodnom pitanju, Sud EU