Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2010, vol. XLIV, br. 2, str. 7-22
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 338.124.4(100):061.1EU
interdoi: 10.5937/zrpfns44-0016
Autor:
Dr Đorđe Popov, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Da bi se našao odgovarajući „evropski“ izlaz iz tekuće krize potrebno je analizirati i uzroke savremene ekonomske kriz. Monetarna politika dirigovana od strane Evropske centralne banke bila je mnogo rigidnija nego u SAD što jednim delom daje i objašnjenje za niže stope privrednog rasta u evrozoni. One zemlje Evropske unije pak koje su na takvu monetarnu politiku pokušale da odgovore uvođenjem elemenata „neoliberalnog“ modela sa razvijenim hipotekarnim tržištemkao npr. Španija i Irska- su sada među zemljama najviše pogođenim krizom. Unutar Evropske unije mora se napraviti napor da se razvoj Evrope u okvirima svetske privrede usmeri tako da njen izvoz ide u zemlje sa visokim nivoima dohodaka i niskom cenovnom elastičnošću, znači na tržišta na kojima se preferiraju kvalitet i inovacije, a ne niske cene. Ekonomski sistem koji je stvoren u bivšim socijalističkim zemljama razlikuje se od onoga koji funkcioniše u Zapadnog Evropi, odnosno u „starim“ članicama Evropske unije. Po svemu sudeći Evropska unija kao celina, ali i zemlje članice pojedinačno bi svoju ekonomsku i socijalnu politiku trebala više da gradi na primerima skandinavskih zemalja. Znači moguća je alternativa globalnom neoliberalnom modelu. Važna lekcija iz iskustva uspešnih skandinavskih zemalja u poslednjoj deceniji je da je taj model finansijski održiv ako je povezan sa visoko produktivnim tržišnim sektorom.
Ključne reči:
Evropska Unije, neoliberalni model, kriza dugova, hipotekarna kriza, neo-merkantilizam, evrozona, globalizacija, eregulacija, osiguranje, dualne strukture, tranzicija, transnacionalizacija, budžetski deficit, privatizacija, inostrani kapigtal, socijalni dijalog, ekonomska efikasnost, skandinavski model.