Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 3, str. 33-46
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 342.7:341
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0054
Autor:
Dr Rodoljub Etinski, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Generalna skupština UN je rezolucijom A/RES/63/117 od 10. decembra 2008. godine usvojila Opcioni protokol uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine, kojim se otvara mogućnost da se pojedinci obrate Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava individualnim predstavkama kada smatraju da im je država prekršila ova prava. Ovim će se, kada Protokol stupi na snagu, učiniti veliki korak u pravcu izjednačavanja međunarodnopravne zaštita ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava sa međunarodnopravnom zaštitom političkih i građanskih prava, na univerzalnom nivou. Članom 6 Lisabonskog ugovora, koji je potpisan 13. decembra 2007. godine i koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine, države članice Evropske unije daju Povelji Evropske unije o osnovnim slobodama, status konstitutivnog akta, dakle akta najviše pravne snage u pravu Evropske unije. Do tada Povelja ima karakter političkog akta od najveće važnosti ali bez pravne obaveznosti. Glava 4 Povelje, pod naslovom „Solidarnost“ kao i druga glava pod naslovom „Slobode“ uključuju ekonomska, socijalna i kulturna prava. Ovim se izjednačuje, dakle, zaštita političkih i građanskih prava sa zaštitom ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava u Evropskoj uniji. Reč je o velikim i značajnim promenama. Prevazilazi se hladnoratovska podela građanskih i političkih prava, sa jedne strane, kojima se obezbeđuje relativno efikasna međunarodna zaštita i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, sa druge strane, koja su bila bez takve zaštite.
Ključne reči:
ekonomska, socijalna i kulturna prava, međunarodna zaštita