Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 3, str. 119-137
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 336.22(37)
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0059
Autor:
Dr Magdolna Sič, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ispunjenje obaveze prema rimskoj zajednici bilo je diktirano fidesom, poštenjem zasnovanom na religijskom shvatanju zajedničkom svim narodima, da preuzeta obaveza mora biti ispunjena. Od najstarijih vremena bilo je postavljeno i pravilo da prava i obaveze rimskog građanina zavise od njegovog imovinskog cenza. Ovo pravilo je preneto kasnije i u provincije, sa zahtevom da peregrin pretendent za gradsku upravu treba da ima građevinu u gradu čijeg veća želi da bude član, kao i jemce da će ispuniti svoje javne obaveze prema imperiji. Provincijsko stanovništvo opterećeno porezom u toku republike i principata imalo je obavezu prijave imovine i lica radi oporezivanja pod zakletvom. Kao osiguranje za naplatu javnog duga celokupna imovina poreskog obveznika bila je opterećena zalogom sa prvenstvom prava naplate u korist rimske blagajne. Ova praksa u poznom carstvu, posle dodele rimskog građanstva celokupnom stanovništvu imperije (212. god.) i uvođenja jedinstvenog oporezivanja stanovništva, proširena je na celu teritoriju carstva. Usled nastupele ekonomske krizne, ratova i pustošenja varvarskih naroda, počev od III veka nove ere, međutim, sve češće su se javili zahtevi građana za izuzećem od javnih obaveza. Imajući u vidu, da su ovi zahtevi bili često neosnovani pa i silom izdejstvovani, carevi su davanje beneficije otpusta poreskih dugova regulisali posebnim zakonima. Boreći se protiv neopravdanih privilegija veleposednika (potentiores), korupcije i raznih drugih načina izigravanja fiskalnih interesa carstva, carevi su nastojali na tome, da u opravdanim slučajevima ugroženom provincijskom stanovništvu oproste zaostale poreske dugove. Pri tome, polazili su od starog pravila da teret javnih obaveza zavisi od imovnog stanja građanina, uz obrazloženje: „U meri u kojoj je neko na višem položaju ili je bogatiji, treba da vodi računa još više o javnim potrebama, jer mu je poznato da briga o tome ubuduće biti u suštini njemu od koristi“ (Nov. Val. 10, 3).
Ključne reči:
fides, aequitas, utilitas publica, javni (fiskalni) dug, porezi, otpust zaostalih poreskih dugova, rimsko pravo