Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 2, str. 475-497
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 341.123.04
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0048
Autor:
Mr Bojan Tubić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Predmet ovog rada je analiza jednog od uslova dopuštenosti tužbe pojedinaca Komitetu za ljudska prava. Komitet je osnovan kao telo koje se stara o poštovanju Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i između ostalog ima nadležnost da razmatra pojedinačne predstavke protiv onih država koje su prihvatile Opcioni protokol uz ovaj Pakt. Jedan od uslova da bi se pojedinac mogao obratiti Komitetu jeste da je prethodno iskoristio sva pravna sredstva u državi protiv koje pokreće postupak. Na taj način se državi pruža mogućnost da sama reši spor i da izbegne pojavljivanje pred Komitetom. Pojedinac mora iskoristiti sve pravne lekove – sudske, upravne, redovne i vanredne kako bi zaštitio neko svoje pravo. On mora iskoristiti sva ona sredstva koja mu pružaju realan izgled na uspeh pred domaćim sudovima. U svojoj praksi Komitet je izrazio svoje shvatanje da iskorištavanje lokalnih pravnih lekova može biti traženo samo do mere u kojoj su oni efikasni i dostupni. Ova obaveza ne mora biti ispunjena u slučajevima kada su postupci u državi neopravdano odugovlačeni. Teret dokazivanja je prvo na tužiocu da dokaže da je iskoristio sve pravne lekove u državi protiv koje pokreće postupak, ili da su oni bili nedostupni odnosno da bi bili neefikasni. Tada se teret dokazivanja prebacuje na državu koja mora da dokaže koji bi pravni lekovi bili efikasni za tužioca u konkretnom slučaju. Pravilo o iskorišćenosti lokalnih pravnih lekova nije u praksi Komiteta strogo tumačeno, ali postoje određeni standardi koji se moraju ispuniti kako bi se ovo pravilo ispoštovalo.
Ključne reči:
Komitet za ljudska prava, lokalni pravni lekovi, teret dokazivanja, dopuštenost tužbe.