Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 2, str. 33-53
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.426.6:502/504
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0027
Autor:
Dr Jožef Salma, redovni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
U ovom radu autor razmatra odštetnopravni aspekt građanskopravne zaštite životne sredine, tj. odgovornost za otklanjanje izvora opasnosti, kada opasnost od štete preti neodređenom krugu lica uz pravo na tužbu potencijalno ugroženih ili bilo kog drugog zainteresovanog lica (actio popularis) kao i pravo na naknadu štete kada je ekološka šteta nastupila u vidu povrede imovine i zdravlja. Izvršeno je razgraničenje prema klasičnim imisijama u domenu susedskog imisionog prava. Klasične imisije faktički deluju kao ugrožavanje ili povrede prava ili pravnih interesa suseda (buka, potresi, dim, senka i sl.), dok nove, moderne imisije u faktičkom dejstvu povređuju prava i pravom zaštićene interese šireg, neodređenog kruga, izvan domena susedskih nepokretnosti (npr. jonizirajuća zračenja, atomske havarije, opasne i štetne hemikalije ispuštene u vazduh, vodu i zemljište, pesticidi i dr.). Tužba za otklanjanje izvora opasnosti ima za cilj da sud obaveže imitenta na otklanjanje izvora opasnosti od štete, primenom odgovarajuće mere, na trošak imitenta (npr. da primeni filtere pre ispuštanja opasnih ili štetnih materijala), čime se ostvaruje načelo prevencije, a kada je došlo do realizacije ekološke štete – preko tolerisanih granica propisanih adminstrativnim pravom, u vidu povrede imovine i zdravlja,- sledi mogućnost podnošenja klasične tužbe za naknadu štete, čime se ostvaruje načelo restitucije.
Ključne reči:
ekološke štete, klasične i moderne imisije, tužba za zabranu daljeg smetanja u domenu susedskih imisija, tužba za otklanjanje izvora opasnosti, tužbe za naknadu štete kada je došlo do realizacije štete