Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 2, str. 259-279
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.427(37)
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0038
Autor:
Dr Magdolna Sič, vanredni profesor
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Cessio bonorum kao način naplate potraživanja putem dobrovoljnog prenosa imovine prezaduženog dužnika na svoje poverioce uz beneficium competentiae, jedan je od zagonetnih instituta rimskog prava. Ovom prilikom želimo da ukažemo na razloge njegovog uvođenja, na funkciju i na pravila, kao i na promene koje je ovaj institut pretrpeo u toku rimske istorije. Posebno razmatramo pitanje pod kojim uslovima je po rimskom pravu omogućeno dužniku da pribegne ovom načinu izvršenja, a pre svega: da li je prema izvorima rimskog prava jedan od uslova odobravanja cessio bonorum bila okolnost, da je dužnikova imovina stradala usled više sile?
Imajući u vidu, da je cessio bonorum kao način naplate potraživanja poverilaca ponovo prisutan u savremenom pravu u vidu takozvanog ličnog bankrota, a njegovo uvođenje se planira i u Srbiji, smatramo, da razmatranje navedenih pitanja može da bude korisno i pri regulisanju i primeni instituta ličnog bankrota savremenog prava.
Ključne reči:
cessio bonorum, cessio rei, lični bankrot, naplata potraživanja, beneficium competentiae