Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 1, str. 369-385
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 336.763
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0019
Autor:
Mr Vladimir Marjanski, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Raspodela hartija od vrednosti predstavlja postupak kojim se određuje broj hartija od vrednosti koji će pripasti svakom investitoru pojedinačno, koji ih je prethodno upisao ili podneo zahtev za upis. Pitanje raspodele postaje aktuelno kada upisnici – investitori1, usled prekobrojnog upisa (tzv „prebukiranosti“ emisije), ne mogu steći onaj broj hartija od vrednosti koji su „poručili“. Za postupak raspodele se vezuju dva ključna pitanja. Prvo, da li emitent ili društvo za pružanje investicionih usluga (npr. emisiona banka ako se emisija odvija posredstvom nje), trebaju da imaju potpunu slobodu prilikom izbora metode raspodele (princip autonomije volje) ? Drugo, da li su i u kojoj meri oni dužni da o metodu raspodele obaveste potencijalne investitore? U članku ćemo pokušati da damo odgovor na ova pitanja. Osim toga, biće izvršena i analiza standarda koji se moraju poštovati prilikom vršenja osnovne i dodatne raspodele hartija od vrednosti (eng. overallotment), kao i vršenja opcije pokrića dodatno upisanih hartija od vrednosti (eng. green shoe option). Na kraju će biti predložena nova rešenja za domaće pravo.
Ključne reči:
raspodela, dodatna raspodela, green shoe opcija, hartije od vrednosti, javna ponuda, emisija