Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2009, vol. XLIII, br. 1, str. 317-340
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.518(37)
interdoi: 10.5937/zrpfns43-0017
Autor:
Mr Samir Aličić, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Lice koje upravlja brodom, zapregom, jahaćom ili tovarnom životinjom odgovara po tužbi iz Akvilijevog zakona za štetu pričinjenu pri sudaru sa drugim licem ili objektom. Odgovornost postoji kako za štetu na samom saobraćajnom sredstvu (u kom slučaju njegov vlasnik ima i alternativnu tužbu iz kontrakta), tako i za onu koja je pričinjena trećim licima. Lice koje ima neposrednu, fizičku kontrolu nad vozilom ili životinjom (držeći kormilo, uzde ili povodac) odgovara po direktnoj tužbi iz Akvilijevog zakona, jer se smatra da je pričinilo štetu sopstvenim telom (corpore). U svim slučajevima za odgovornost je dovoljan i najmanji nehat, i učesnik u saobraćaju odgovara i za štetu koja je naneta usled njegove nestručnosti (imperitia). U slučaju da je neko imao fizičku kontrolu nad vozilom ili životinjom koja je nanela štetu, postoji pravna pretpostavka da je šteta naneta njegovom nepažnjom, koja pretpostavka je oboriva u situaciji kada je do nesreće došlo usled više sile, slučaja prouzrokovanog uslovima na putu, ili krivice oštećenog ili nekog trećeg lica. Ukoliko nije postojala neposredna fizička kontrola nad životinjom, za povrede koje ona pretrpi daje se actio in factum odnosno ad exemplum legis Aquiliae protiv njenog goniča, a za štetu koju pretrpe treća lica daje se actio de pauperie protiv vlasnika životinje. Za štetu koja nastane usled sudara plovila odgovaraju samo lica koja neposredno upravljaju brodom. Vlasnik i kapetan broda nisu odgovorni po akvilijanskoj tužbi na osnovu culpa in eligendo za štetu koju članovi posade nanesu oštetivši drugo plovilo pri sudaru.
Ključne reči:
šteta, naknada štete, Akvilijev zakon, damnum iniuria datum, saobraćaj, rimsko pravo