Ceo tekst rada:
Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad
2008, vol. XLII, br. 3, str. 349–362
jezik rada: srpski
Originalni naučni rad
udk: 347.44(4-15+73)
interdoi: 10.5937/zrpfns42-0073
Autor:
Mr Atila Dudaš, asistent
Univerzitet u Novom Sadu
Pravni fakultet u Novom Sadu
Sažetak:
Ugovorno pravo u common law pravnim sistemima se principijelno zasniva na ideji da se ugovorima smatraju samo oni sporazumi stranaka koji podrazumevaju prestacije koje će se ispuniti u budućnosti. Prema tome, ugovorne obaveze (makar na strani jednog od ugovornika) se moraju odnositi na neko davanje, činjenje ili nečinjenje u budućnosti.
Ipak, dugačak je bio razvojni put dok se nije stiglo do ove ideje, do stava da ugovornim obećanjima, koja imaju za predmet davanje, činjenje ili nečinjenje u budućnosti, treba pružati pravnu zaštitu, treba obezbediti mogućnost njihovog prinudnog izvršenja. Ovaj razvojni put se neminovno mora posmatrati kroz razvoj tužbenih formula u parničnom postupku u common law, budući da je sve do kraja XIX veka u anglosaksonskom pravu postojanje prava na tužbu bio uslov postojanja i materijalnopravnog potraživanja (actio fit obligatio).
Prvi korak u tom razvojnom pravcu predstavlja tužbena formula covenant, koja je pružala pravnu zaštitu obećanjima prestacije u budućnosti. Covenant je, međutim, nalik na stipulaciju rimskog prava, bio izuzetno formalan pravni posao, te nepoštovanje forme je povlačilo za sobom nemogućnost njegovog prinudnog izvršenja.
I tužbena formula debt je delimično poslužila kao osnov prinudnog izvršenja ugovornih obećanja, ali je i ona bila podvrgnuta jednom bitnom ograničenju. Slično realnim ugovorima rimskog prava, debt je pružao pravnu zaštitu tužiocu samo ako je i on, sa svoje strane, prethodno ispunio svoju obavezu, jer je ispunjenje obaveze tužioca kod realnih ugovora uslov nastanka ugovorne obligacije, pored toga što je to ujedno i čin ispunjenja obligacije.
Do nastanka opšteg osnova prinudne izvršivosti ugovornih obećanja dolazi tek pojavom tužbene formule assumpsit, preciznije, jednom njenom posebnom podvrstom, tužbenom formulom indebitatus assumpsit.
Proces razvoja ideje o opštem osnovu prinudne izvršivosti ugovora kod kojih još nijedna strana nije ispunila svoju obavezu (tzv. executory contract) smatra se okončanim 1602. godine slučajem Slade, u kojem je sud utvrdio pravilo da je uvek moguće podneti tužbu assumpsit, ako su strane postigle pogodbu (bargain), odnosno, svaka pogodba podrazumeva postojanje prava na podnošenje tužbe assumpsit.
Slučajem Slade stvoren je novi koncept ugovornog prava common law-a, pojam consideration-a, koji i danas predstavlja osnovnu liniju razgraničenja između pravom sankcionisanih (prinudno izvršivih) ugovornih obaveza od onih dogovora, sporazuma koji ne uživaju pravnu zaštitu (prinudno neizvršivih), tj. prirodnih obligacija. Consideration daje pogodbi (bargain) strana taj poseban kvalitet koji je neophodan uslov njene pravne zaštite.
Ključne reči:
consideration, covenant, debt, assumpsit, equity, prinudna izvršivost obećanja u anglosaksonskom pravu