Ceo tekst rada:

Preuzimanje rada u pdf formatu

Zbornik radova Pravnog fakulteta, Novi Sad

2008, vol. XLII, br. 3, str. 401–423

jezik rada: engleski

Originalni naučni rad

udk: 94(430)“07“

interdoi: 10.5937/zrpfns42-0076

Autor:

Dr Tamaš Notari, vanredni profesor pri katedri za Rimsko pravo

Univerzitet „Károli Gáspár“, Budimpešta

Sažetak:

Karlo Veliki, pošto je povodom spora (koji bi mi danas nazvali koncepcijskim) na saboru u Ingelhejmu, svrgnuo sa prestola Tasila III. poslednjeg princa Agilolfingškog porekla, on je 788. godine priključio svojoj imperiji i Bavarsku, koja je do tada bila samostalna. Neposredno posle ovih događaja, između 788 i 790 godine po nalogu Karla Velikog, Arn (785–821) miljenik novog režima koji je inače pre toga uživao poverenje Tasila, sastavio je svoje zapise tzv. Notitia Arnonis o darovnicama u korist Salzburške episkopije. Pridobivši zatim potvrdu franačkog vladara uspeo je da osigura posede svoje dijeceze. Salzburška episkopija je 798. godine podignuta na stepen arhiepiskopije. Dokument koji je poznat pod nazivom Breves Notitiae nastao je (između 798 i 800 godine) iz razloga što je arhiepiskop trebao da dokaže poreklo i valjan način sticanja ovih poseda.
Imajući u vidu oba dokumenta, autor konstatuje, da i pored njihove sličnosti, Notitia Arnonis se ipak ne može smatrati osnovom kasnije Breves Notitiae. Prema tome, oba dokumenta su veoma značajan izvor saznanja koja nam pružaju posebne podatke o ekonomskim i posedovnim odnosima datog mesta i vremena.
Autor ističe da mada je tema rada pravnoistorijska, u pogledu metoda koristi srednjelatinsku filološku egzegezu. Imajući u vidu da oba dokumenta, kako Notitia Arnonis, tako i Breves Notitiae jesu diplome, kao i to da odražavaju poseban stil koji je korišćen u ovom vremenu u Salzburgu, pri analizi jezičko-stilskih posebnosti, ima u vidu kako jezik diploma, tako i uticaj latinskog jezika svojstven izražavanju Karolinga.
Polazeći pre svega od teksta navedenih salzburških dokumenata, naravno uz ukazivanje i na tadašnje (bavarske) izvore, u ovom radu se posebno razmatraju pitanja: pismene potvde i potvde od strane svedoka o darovanjima u korist crkve; u kakvom su odnosu carta i notitia, sličnosti i razlike u pogledu forme i sardžine; bitnije jezičke posebnosti salzburških registara poseda i njihova veza sa jezikom isprava; i na kraju sledi podrobnija analiza jezičkih posebnosti koji se javljaju u registrima poseda.

Ključne reči:

Rad nema ključnih reči